imageU Srbiji samo dve vinarije proizvode penušac, a za "Novosti", otkrivaju malo poznatu tajnu novogodišnjeg pića. "Aleksandrović" iz Topole i "Kovačević" iz Iriga proizvode penušce po kvalitetu ravne onima iz Francuske. Uz pucanj čepa nestaju najfiniji sadržaji

PONOĆ otkucava, odbrojavanje je na kraju, a euforija je na vrhuncu! Čestitanje i "pucanje" šampanjskih čepova samo što nije počelo - stiže Nova godina! Neka slavlja će se, ipak, razlikovati... Umesto šampanjaca uvezenih iz inostranstva, u najluđoj noći iskusni ljubitelji vina nazdravljaće čašama sa nizom karakterističnih šampanjskih "perli" u kojima će biti vino - proizvedeno u Srbiji.

Dve vinarije u Srbiji - vinarija "Kovačević" iz Iriga i "Aleksandrović" iz Topole, objašnjavaju poznavaoci vina, primenjuju originalnu, ali i najskuplju tehnologiju proizvodnje penušavog vina i već nekoliko godina neguju penušce koji mogu da stanu "rame uz rame" sa onima iz postojbine ovakvih prestižnih vina - Šampanje u Francuskoj.
- Drago mi je što su se dva vrhunska proizvođača odvažila na ovaj poduhvat koji je u svetu vina u stvari znak prestiža, jer je proizvodnja penušca, na način koji su odabrali, sam vrh koji vinarija može da postigne - zadovoljan je dr Vladimir Puškaš, koordinator Odeljenja za vino i alkoholna pića, na novosadskom Tehnološkom fakultetu. - Istina, proizvodnja penušca u Srbiji nije velika obimom, ali mora se priznati i da potražnja za ovakvim vinima u Srbiji nije velika. Ipak, koliko mi je poznato, još neke vinarije polako pripremaju svoje penušce, tako da verujem da će se stvari menjati.
Duboko ukorenjeni običaj da se, kada se otvara šampanjac, on dobro protrese i uz prasak, otvori, kako ukazuje Puškaš, najčešće je kontraproduktivan. Njime se, objašnjava Puškaš, postiže samo vizuelni i zvučni efekat.
- Naglim izbacivanjem ugljen-dioksida, i smanjivanjem pritiska u flaši sa tri na jednu atmosferu, gube se najfiniji sadržaji vina - kaže ovaj ekspert. - Samim tim, ako ste pravi ljubitelj vina - "ne pucajte"!
Miroslav Kovačević, vlasnik podruma "Kovačević" u Irigu, u kom su, 2009. godine počeli proizvodnju penušavog vina, objašnjava da godišnje proizvedu oko 20.000 boca penušca brenda "Kovačević". U Srbiji, međutim, ostane tek oko dve ili najviše tri hiljade boca. Ostale se, uz uživanje, popiju u inostranstvu.
Raduje me što broj ljudi koji piju penušava vina i kada nije praznik, u Srbiji polako raste - kaže Kovačević. - Mi smo, kada smo ulazili u proizvodnju odabrali najstariji, najkomplikovaniji i najosetljiviji postupak sa mnogo ručnog rada, ali, njegov rezultat je i najkvalitetnije vino. Naš penušac, za koji koristimo 85 odsto grožđa sorte šardone i 15 odsto rajnskog rizlinga, drugi put fermentira u bocama i tu se ni po čemu ne razlikuje od najpoznatijih svetskih šampšanjskih imena, kao što su "moet" ili "dom perinjon"... Istina, razlike ipak ima, ali u ceni, jer u podrumu, naš "kovačević" košta oko 1.400 dinara, a uvozni šampanjci, gotovo istog kvaliteta, i desetak puta su skuplji... Darko Bogdanović, tehnolog proizvodnje vina u vinariji "Aleksandrović", objašnjava kako je ova vinarija,
kada je ulazila u posao sa penušavim vinom, angažovala stručnjake sa instituta u Šampanji, posvećenog upravo ovoj vrsti vina.

JUGOSLAVIJA VOLELA "MILION"
VEĆINA stanovnika nekadašnje SFRJ, podseća Puškaš, sa penušavim vinom susrela se, kupujući poznati domaći šampanjac "Milion".
- Ovaj šamšanjac, iako je bio proizveden tehnologijom za "masovnu upotrebu", sa fermetacijom u tankovima, donosio je dobar odnos cene i kvaliteta - ističe naš sagovornik.
- Sada se, nažalost, kupci najčešće rukovode cenom, pa, tako, za nekoliko stotina dinara kupuju nešto što lepo izgleda, ali sa pravim penušcem ima malo veze. Praktično, kupuju samo etiketu i prosečno, pa čak i loše vino sa dodatim ugljen-dioksidom.


 

valis

Zašto mi

Razlozi da odaberete baš naš portal:

  • Mi volimo naš posao
  • Ne dopuštamo cenzuru
  • Dopuštamo kritiku i različitosti
  • I Vi se ovde pitate :)

krusik

toplana

europrom

Uslovi koriscenja

Vamedia posetiocima u dobroj nameri obezbeđuje korišćenje sadržaja Vamedia.info portala. Svi posetioci imaju pravo da besplatno koriste sadržajeovog portala, ukoliko ne krše pravila korišćenja. Svaki korisnik dužan je da proverava i obaveštava se o pravilima korišćenja ovog portala. Ni jedan deo portala ne sme se koristiti u nezakonite svrhe, ni za promovisanje istih.
Vamedia štiti privatnost korisnika u najvećoj mogućoj meri.Vamedia se obavezuje da će u dobroj nameri koristiti podatke dobijene od korisnika tokom korišćenja portala, te da privatne podatke neće distribuirati, niti prodavati trećoj strani, osim uz dozvolu korisnika.

Sadržaji Veb sajta u isključivom i potpunom su vlasništvu Vamedie . Delovi ili ceo Veb sajt ne mogu biti kopirani, reprodukovani, prenošeni, publikovani ili distribuirani bez prethodnog pisanog odobrenja Vamedie, izuzev u slučaju preuzimanja informacija i materijala i pohranjivanja na disk računara pojedinačnog korisnika radi lične upotrebe.
Sve robne marke i logotipi prikazani na ovom Veb sajtu zaštićena su imena i u vlasništvu Vamedie i ne mogu biti korišćeni na drugim Veb sajtovima bez pisanog odobrenja Vamedie. Bilo koja od robnih marki ili imena uključujući ime Vamedia ne mogu biti uključeni u Internet adresu bez prethodnog pismenog odobrenja Vamedie.

Odricanje od prava

Svi sadržaji i informacije na sajtu Vamedie predstavljeni su javnosti na uvid u najboljoj nameri, i Vamedia veruje da su tačni. Međutim, stranka koja želi da stupi u poslovan odnos sa nama ili kupi nekih od naših proizvoda ili usluga, ne treba da se osloni na informacije na Veb sajtu već da uputi direktan upit odgovarajućoj instanci u Vamediji. Ne pružamo bilo kakve garancije putem ovog Veb sajta u vezi bilo kojih proizvoda ili usluga, i na taj način ne možemo biti odgovorni za direktne ili indirektne štete koje mogu nastati korišćenjem informcija sa ovog Veb sajta. Informacije na ovom Veb sajtu mogu da sadrže tehničke netačnosti ili štamparske greške. Informacije mogu biti izmenjene bez prethodnog obaveštenja.

Linkovi

Vamedia ne preuzima odgovornost za materijale koje su načinila ili publikovala treća lica a koja su vezana linkom sa strana Veb sajta Vamedie. Ako odlučite da posetite bilo koji linkovan Veb sajt vi to činite na bazi sopstvene odluke i odgovornosti, i preuzimate rizik u pogledu virusa ili sličnih štetnih elemenata. Sami linkovi ne znače istovremeno da Vamedia na bilo koji način sponzoriše ili je povezan sa entitetima koji su odgovorni za ažuriranje pomenutih Veb sajtova ili strana.

Modifikovanje i promena pravila

Vamedia zadržava pravo da bez najave povremeno promeni ili modifikuje ova pravila , kao i delove naznačene pod « privatnost « i « copyright «.

Nadležnost suda

Za sve sporove koji proisteknu iz ovih Pravila nadležan je sud u Valjevu, Srbija

Member Login