Skoro dve godine nakon što je svoja vrata otvorio Muzej kamena u Paštricu, Predrag Peca Petrovic njegov idejni tvorac kaže da ljudi I dalje dolaze u njegov muzej te I da svakom isprica rado pricu o bogatsvu koje Srbija ima. Preko 300 eksponata u ovom Muzeju do sada je videlo preko 2000 posetilaca .
“ Ovde u Paštricu se živi na kamenu I od kamena zato sam ja kao biolog odlucio da napravim Muzej posvecen kamenu. Ljudi zaboravljaju da I sad kada ne bi eksploatisali kamen ne bi bilo cemnta , peska ne bi se ništa moglo izgraditi napraviti.Ovaj je kraj bogat kamenom I ljudi I primitivno, cuskijom krampom eksploatišu 52 kamenoloma “, prica petrovic pokazujuci svoje eksponate.
On kaže da je u memoarima o struganickom kamenu govorio svojevremeno I Vojvoda Živojin Mišic . Pred samim Muzejem nalazi se kamena ploca za koju Petrovic kaže da je jednostavno samo skinuta kao deo deo stene , a duga je 2,8 metara.”Interesantno je da je ovakva litografska ploca bila izložena 1889 godine na cuvenoj izložbi u Parizu . Brend su tada Srbije bile suve šljive , sir I kamen. Naš litografski kamen 1907 godine dobio je srebrnu medalju na izložbi u Londonu . Ljudi to ne znaju, a kamen ih svuda okružuje.Koncesiju za eksploataciju kamena dao je Knez Mihailo još inženjeru Stevanu Djuricicu da eksploatiše struganicki kamen stim da mu država napravi put I ostalu infrastrukturu. Još tada se razmišljalo na taj nacin”, kaže Petrovic.
U bilo koje doba dana ko god da svrati u selo Paštric svrati I u Muzej , a Petrovic se svakom gostu obraduje I za svakog pojedinacno ima interesantnu pricu . Za Vamediu on u jednom trenutku kaže : “ Mi imamo takav kamen , vulkanski koji može da se obradjuje I ugradi u asfalt pa nam ne bi asfalt trajao 3 godine nego sto godina . Što ova država to ne koristi? Troše pare , bacaju , a gledaj kakve primerke mi ovde imamo . Pa što su kocku cuvenu izbacili? Ona je bila dobra to su znali svi u to vreme jer je možeš okretati sa šest strana . Znaci pocne da se troši posle mnogo godina sa jedne pa ti okreneš na drugu. Al I toga više nema , sad prave ploce za staze koje traju godinu dana”.
Ovaj projekat otvaranja Muzeja svojevremeno je realizovan u okviru javnog partnerstva, a podržali su ga Ministarstvo prostornog planiranja, rudarstva i prirodnih resursa, Geološki zavod Srbije, Rudarskogeološki fakultet iz Beograda, Regionalna privredna komora Valjevo i opština Mionica. Petrovic je Muzej otvorio na svom imanju u trenutku kada nije naišao na razumevanje države za tražene subvencije, a da je I dalje u duši biolog pokazuje koža zmije pitona duga 2,5 metra koju je dobio na poklon od prijatelja nakon misije u jednoj od africkih zemalja .
S.V.