“Kad dodješ u bilo koji grad I ako taj grad bude Valjevo…” , verovatno da nema Valjevca koji ne zna ove reči iz istoimene poeme Matije Bećkovića. Priča o ljubavi u Valjevu I Veri Pavladoljskoj sada je ovekovečena na tablama postavljenim na Trgu Desanke Maksimović I nekadašnjem korzou u Karadjordjevoj.
Poema Matije Bećkovića “Kad dodješ u bilo koji grad” mnoge je ostavila bez daha , a na nju su posebno osetljivi Valjevci koji čuvaju priču o ljubavi Bećkovića I Vere Pavladoljske. Inicijativa za postavljanje ovih tabli potekla je iz gradske Direkcije za uranizam “Ova poema otkriva ne samo priču o ljubavi već I o Valjevu I potpuno nepravedno do sada nije iskorišćena za promociju našeg grada. Odlučili smo da to promenimo postavljanjem dve table koje Valjevce podsećaju na to davno vreme , ali I informišu svakog ko u Valjevo dodje da je ovo upravo taj grad . pa kad već dodju u neki grad I taj grad je Valjevo moći će da vide mesta koja su njih dvoje posećivali I najpre gde su se upoznali”, kaže direktor gradske Direkcije Dragan Jeremić .
U sećanjima starih Valjevaca I dalje je prisutan nekadašnji korzo I svako od njih mogao bi da ispriča svoju priču o šetnjama , prvim I velikim ljubavima. Bećković je svoju priču ispričao onako kako to dolikuje velikom književniku otkrivši pritom svima I priču o Valjevu.
“Kad dođeš u bilo koji grad
A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno
Kad dođeš vrlo kasno u bilo koji grad
Ako taj grad slučajno bude Valjevo
Gde sam i ja došao
Doći ćeš putem kojim si morao doći
Koji pre tebe nije postojao
Nego se s tobom rodio
Da ideš svojim putem
I sretneš onu koju moraš sresti
Na putu kojim moraš ići
Koja je bila tvoj život
I pre nego što si je sreo
I znao da postoji
I ona i grad u koji si došao…” M. Bećković