Mnogi Valjevci koji slave Jovanjdan obavestili su svoje dojučerašnje goste da ove godine neće slaviti uz goste. Razlog tome jesu finansijski problemi . Stav crkve je da pozivanje gostiju nema nikakve veze sa slavom , a za Vamediu protodjakon Slobodan Aleksić objašnjava i razloge zbog kojih su pojedini vernici u crkvu na lomljenje kolača odlazili dan uoči samog dana slave..
Kakva god da se računica napravila slave koštaju do 500 evra. Izdvojiti tu smumu novca za svetkovanje samo u jednom danu mnogima je postao prevelik teret pa dok jedni iznajmljuju restoran za slavljenje slave drugi su pozivali svoje goste uz objašnjenje da će ove godine slaviti dosta skromnije. „ Postoje obeležja slave i to su žito , vino, kolač , sveća nisu neiphodni gosti da bi se slavilo. Bilo bi dobro da ukućani topg dana odu na liturgiju i taj dan ako je moguće provedu kod kuće u krugu porodice. Da li će pozivati goste ili neće to nema nikakvog verskog značaja. Samim tim nije neophodno da osim kolačem , žitom i vinom gosti, ako i dodju budu bilo čime drugo posluženi“, objašnjava Slobodan Aleksić protodjakon.
Još iz dobrih vremena postoji običaj da se za slavskim stolom nadju prijatelji, rodbina , a da se na sto iznose razne slavske djakonije . Te slavske djakonije, slažu se mnogi nikada nisu bile jeftine , ali su duge godine krize i sve manje novca u kućnom budžetu na kraju uzeli danak . Življenje u nazovi brzim vremenima kao što su ova dovelo je do toga da se mnogi i susreću samo za slavskim stolom jer se za drugačija vidjanja nema vremena pa je sadašnja materijalna situacija neminovno doprinela na neki način još većem otudjenju ljudi. kako raste otudjenje raste i potreba za razumevanjem . Obeležavanje bilo koje slave trebalo bi da upravo one koji slave podseti na dobre strane u svakom čoveku . Obeležavanje slave dugo godina bila je stvar i prestiža pa su se gotovo odvijala mala takmičenja ko će bviše gostiju ugostiti i šta će se više naći na slavskoj trpezi. Upravo ovakvo ponašanje dovelo je do toga da mnogi razmišljaju , a potpuno pogrešno, da od slave odustanu jer nisu u mogućnosti da primaju goste.
„ To je potpuno pogrešno. Takve stvari nemaju ništa zajedničko sa obeležavanjem slave . Mnogi su na žalost bez želje da ponešto bar nauče o svojoj slavi i onome što vera nalaže. Ljudi treba da budu više informisani jer eto iz neznanja vezuju goste i bogate ručkove za slave. Mnogo je siromašnih ljudi , a slava ne pripada bogatima , ona pripada svima. Ja pouzdano mogu reći da nema nijednog sveštenika u Eparhiji valjevskoj koji će odbiti čoveka za vršenje obreda svećenja vodice ili lomljenja kolača ukoliko taj čovek nema novca . Svaki sveštenik će izaći u susret, pa mnogo je takvih primera “, kaže Aleksić.
Upravo iz razloga što se slavama pridavao godinama više običajni nego verski značaj mnogi su bili iznenadjeni kada su od svog sveštenika dobili informaciju da na obred lomljenja slavskog kolača mogu doći uoči slave.
„Postoji razlika u rimskom i vizantisjkom računanju vremena. Po rimskom računanju dan počinje u ponoć pa samim tim i taj dan kada je slava , ali po vizantijskom računanju koga se pridržava SPC novi dan počinje nakon završetka večernje liturgije . Što praktično znači da recimo ako se liturgija završava u pet sati popodne ili šest odmah nakon toga počinje novi dan pa ako je to uoči slave , nakon liturgije dan sveca koji se slavi je već počeo. To je razlog zbog koga su mnogi praktično uoči slave išli u crkvu na lomljenje kolača“, kaže Slobodan Aleksić, protodjakon.
Na osnovu svega rečenog , jedno je sigurno, sa gostima ili bez njih slava ima pre svega verski značaj i nikada nije ni bilo potrebno pridavati joj neka druga obeležja .
S.V.