Povodom stogodišnjice od smrti dr Selimira Đorđevića, danas su na njegov grob, na brdu Vidrak, cveće položili predstavnici grada Valjeva, gradonačelnik Stanko Terzić i pomoćnik gradonačelnika Milorad Ilić, kao i direktor Narodnog muzeja Valjevo Vladimir Krivošejev.
Direktor Muzeja Vladimir Krivošejev je priču o dr Selimiru Đorđeviću počeo anegdotom o tome kako je kralj Petar Karađorđević 1907. godine iz Ribarske Banje putovao vozom za Beograd. ražio je da putuje inkognito, ali kada je voz stao na stanici u Jagodini, video je masu naroda koja klicala. Kralj Petar se ljutio na svoje ordonanse, ali je ubrzo shvatio da građani Jagodine nisu izašli njega da dočekaju, već da isprate svog lekara koji je prelazio na novu službu, u Valjevo. Bio je to dr Selimir Đorđević.
“Danas obeležavamo godišnjicu smrti najznačajnijeg lekara iz vremena Valjevske bolnice u Prvom svetskom ratu. On je bio upravnik Okružne bolnice u Valjevu i on je postavio grad-bolnicu za vreme Velikog rata. Ceo grad je u to vreme bio bolnica, sve zgrade koje su mogle da prime bolesnike u tu organizaciju je napravio upravo dr Selimir Đorđević. Po njegovoj smrti, dr Arijus Van Tienhoven je pisao da ga je lečio dr Đorđević, da je bio izvanredan lekar i da je odlučujuće doprineo njegovom izlečenju. Vojvoda Živojin Mišić, pobednik Kolubarske bitke je poslao majci dr Đorđevića, koja je takođe ovde sahranjena. Napisao je da je dr Đorđević bio toliko požrtvovan, da se bio na svakom mestu gde je izbila epidemija pegavog tifusa. Osim toga što je bio organizator i upravnik cele Valjevske bolnice, bio je i lekar. U početku su bili angažovani mnogi lekari iz Valjeva i gotovo su svi stradali od epidemije opake bolesti. Stradali su i brojni lekari iz drugih gradova iz Srbije i iz inostranstva.
Grad Valjevo na dostojanstven način će obeležiti period Valjevske bolnice. Pored toga što je Valjevski muzej sa gradskom Direkcijom obeležio sve objekte gde je bila Valjevska bolnica, Slobodan Raković je napravio film o Valjevskoj bolnici, koji će biti trajni dokument onome što se odigralo u Valjevu, Arhiv priprema stalnu postavku u jednoj od zgrada gde je bila Valjevska bolnica. Mislim da sve to ne treba da se zaboravi i moramo se sećati tog izuzetno hrabrog, ali izuzetno tragičnog vremena u Valjevu”, rekao je Milorad Ilić, pomoćnik gradonačelnika Valjeva.
O životu i radu dr Selimira Đorđevića je govorio Vladimir Krivošejev, direktor Narodnog muzeja u Valjevu.
“Danas smo se okupili ovde, ispred groba čoveka koji je život stavio na oltar otadžbine, profesije i svojih pacijenata, da odamo počast njemu, ali i da se podsetimo svih žrtava velike epidemije. Pretpostavlja se da je tokom epidemije u Srbiji umrlo 35.000 vojnika, isto toliko zarobljenika i znatno više od 100.000 građana. Procenjeno je da je samo u Valjevu umrlo više od 3.500 vojnika, 4.000 civila i oko 2.000 austrougarskih zarobljenika.
Na današnji dan, odajući počast dr Selimiru Đorđeviću, odajemo počast svim njegovim kolegama, kao i svim drugim žrtvama velike epidemije koja je od kraja 1914. do maja 1915. godine harala našim gradom i sećamo se svih koji su uložili svoje znanje, volju, ljubav i živote da ona bude suzbijena”, rekao je Krivošejev.
Krivošejev je nabrojao neke od civilnih i vojnih lekara koji su umrli u Valjevu:
dr Isak Rego Hercog
dr Hranislav Jocić
dr Pavle Vojteh
dr Draginja Babić
dr Đorđe Dada
dr Aleksandar Zikopulos
dr Drušan Pomorišac
dr Dušan Radović
dr Milan Isaković
dr Toma Leko
dr Jovan Popović
studenti medicine Oetar R. Radisavljević i Božidar Šišić, kao i dr Milan Cekić-Premetarac, uprvnik transportnog sanitetskog voza na liniji Valjevo-Mladenovac, koji je, po svemu sudeći, među prvim žrtvama pegavca.
Uz mnoge druge strane lekare i bolničare, ovi ljudi su ispisali najznačajnije stranice istorije Valjeva, u jednom od najtežih perioda.