Usvojeni urbanistički plan Brankovine treba da omoguće razvoj Brankovine i kao posebne turističke mikro destinacije. Da bi Brankovina zaista to postala potrbna su ulaganja , ali i plansko delovanje u oblasti turzma. „U Valjevu ne postoji povezanost subjekata koji učestvuju u turističkoj ponudi već svi deluju posebno pa ne možemo govoriti o razvoju turizma na pravi način“, kaže drVladimir Krivošejev direktor Narodnog muzeja Valjevo .
Usvajanje urbanističkog plana Brankovine samo je prvi stepenik u razvoju Brankovine kao posebne turističke destinacije i celine za sebe. Dr Vladimir Krivošejev koji se nalazi na mestu direktora Muzeja u čijoj je nadležnosti muzejski kompleks u Brankovini, a koji i studentima Poslovnog fakulteta Valjevo predaje menadžment kulturnih resursa u turizmu i menadžment turističkih destinacija, kaže da je insistiranje na donošenju pomenutog plana trajala dugo. „Aktivno sam učestvovao u početnim koracima pripreme ovog plana. Priređivačima plana sam dostavio činjenice o istorijskom značaju kompleksa, o vrstama, učestalosti i strukturi poseta, broju posetilaca, vremenu njihovog zadržavanja… Na prvom mestu je značajno da sa usvajanjem ovoga plana prestaje privremena zabrana gradnje u Brankovini, koja je sprečavala stihijsku gradnju, ali je, zbog dugog nedonošenja planskog dokumenta, bila i kočnica daljeg razvoja. Sada je planom definisano šta može da se gradi, u kojim zonama, na koji način i u kojim gabaritima. I time je rešen prvi, višedecenijski problem. Problem koji se sada otvara je vezan za izgradnju sadržaja prema donetom planu. A za njegovo rešavanja je neophodna tesna saradja javnog i privatnog sektora. Zadatak javnog sektora, Grada, gradskih institucija i države je da doprinese razvoju kulturnih, ali i prirodnih sadržaja koji predstavljaju atrakciju koja privlači turiste, i da izgrade neophodnu infrastrukturu. To otvara pitanja zaobilaznice, pristupnih pravaca, parkinga, vode, kanalizacije, struje… Sa time se završava direktno učešće javnog sektora, koji bi potom indirektno trebao da podstiče privatni sektor da uzme učešće u izgradnji turističke suprastrukture. Ne možemo očekivati da će grad u Brankovini otvoriti restoran, hotel, hostel ili pansione, ali mora da stvori preduslove da to učini privatni sektor. Ulaganje u infrastrukturu će omogućiti privatniku da njegov hotel ili restoran mogu da funkcionišu. Plan daje uslove da se krene u tu priču i ja se nadam da će mudrost prevladati da će razvoj Brankovine biti stavljen u prioritete. “, objašnjava Krivošejev.
U pretprošloj godini 40 000 ljudi je posetilo Brankovinu , a od tog broja 30 000 je bošlo u maju i oktobru , dok ostali posetioci stižu tokom preostalih deset meseci. „ U ovom trenutku u Brankovinu dolaze organizovane ekskurzije dece. Pošto u Brankovina, sem kulturno-istorijske turističke atrakcije nema druge turističke ponude, manji je broj odraslih posetilaca, a kada i dođu, zadržavaju se veoma kratko. Sa izgradnjom neophodne infrastrukture i turističke suprastrukture stvorili bi se uslovi da se iz atrakcije, kao jezgra, razvije kompletna mikrodestinacija. Poenta je da u Brankovinu dolaze posetioci različitih ciljnih rupa, i to preko cele godine, i da u njoj, umesto par sadi provedu pola dan ili ceo dan, uz mogućnost da tu i prenoće. Takve primere imamo i u Tršiću, u Sirogojnu, a od skoro i na Mokroj gori.“, kaže dr Krivošejev.
Po njegovom mišljenju ne samo Brankovina, već Valjevo i Valjevski kraj u celini imaju velike potencijale za bavljenje savremenim održivim turizmom , ali u ovom trenutku ti potencijali su ali neiskorišćeni ili nedovoljno iskorišćeni. Pored toga što nisu dovoljno razvijeni, oni nisu ni povezani u jedinstvenu ponudu kao jedan turistički proizvod ili paket proizvoda. „Mi nemamo ono što savremena turizmologija poznaje kao destinacijske marketing organizacije i još razvijenije destinacijske menadžement organizacije. Svi smo spremni da kritikujemo rad Turističke organizacije u Valjevu, ali moramo da budemo svesni da oni imaju 4 ili 5 zaposlenih. Turističke organizacije u Srbiji su zakonom osmišqene kao destinacijske marketing organizacije. To znači da imaju zadatak da različite, nepovezane subjekte sa njihovim raznorodnim ponudama, kroz marketinšku promociju predstavljaju kao jedinstvenu ponudu i time prave privid jedinstvenog proizvoda. Šta to znači? To znači da marketinški objedine i ponudu muzeja, i hotela i restorana, i Gradca i Valjevskih planina…, i da te, inače različite i nepovezane subjekte promovišu zajedno, i tako stvara privid jedinstva. Sa druge strane savremena destinacijska menadžment organizacija treba da omogući da ti subjekti zaista deluju jedinstveno. Da se praktično na terenu povežu, i to ne samo u marketinškom, već i u planskom i razvojnom smislu“, navodi Krivošejev.
Iako može da zvuči komplikovano u praksi to znači da hotel treba da saradjuje sa restoranom, restoran sa turističkom celinom koja se posećuje i obrnuto. Ipak u Valjevu se to ne dešava. Krivošejev objašnjava da je problem u svesti ljudi:“ Problem je u neprepoznavanju zajedničkog interesa. Prvo što moramo da uradimo jeste da promenimo stav. Muzej, a time i Valjevo, će recimo imati imati veću posetu ako neko zna da u Valjevu pored Muzeja ima još štošta da se obiđe, ali i da se da ostane ceo dan, ruča i prenoći . Zbog toga je interes muzeja saradnja sa drugim srodnim institucijama koji predstavljaju turističku atrakciju, kao i sa hotelima, pansionima, restoranima. Sa druge strane menadžment hotela, pansiona i restorana mora da bude svestan da niko ne dolazi u Valjevo sa jedinim ciljem da kod njih prenoći ili obeduje, već da njihovi gosti dolaze da bi obavili neki posao, a da će imati i više gostiju ako se u grad masovnije dolazi i zbog obilaska Brankovine, muzeja, galija, Gradca, prirode u okruženju. Do grada bi tu bila logistička podrška, da pomogne u povezivanju i javnog i privatnog, a sa druge strane i profitnog i neprofitnog sektora. Primera radi, turista privučen ponudom Muzeja će na biletarnici muzeja ostaviti novac za ulaznice u vrednosti od 200 dinara, ali ako se zadrži u gradu neuporedivo više novca će potrošiti u hotelima, pansionima, restoranima, pekarama, poslastičarnicama… Od objedinjene ponude svi imaju koristi“, kaže Krivošejev i dodaje da je turizam veoma teško razvijati dok god na čelu institucija koje se bave turizmom ne budu ljudi koji su stručni za poslovanje u turističkom sektoru, i na osnovu toga imaju znanje i razvijenu svest o neophodnosti saradnje.
Istovremeno Krivošejev kaže da ako se načelu takvih institucija nadju adekvatni stručnjaci sa potrebnim znanjima i svešću, oni će se medjusobno i sami povezati, bez delovanja upravne vlasti. Najpre u manjem, a kasnije u sve većem broju.
Sve rečeno navodi na pomisao da je pred valjevskom TO zadatak povezivanja svih činilaca ponude. Ona je ta koja mora povezati sve u jednu celinu i kao takvu je predstavljati potencijalnim posetiocima . Zadatak nije mali i nije lak , ali ako želimo da kao grad zainteresujemo turiste i na osnovu toga nešto i zaradimo, sistem će morati da se pokrene u pravom smeru.
Zato ne smemo da zaboravimo da pozitivne promene nikada nije kasno i uvek je vreme, ali što se to pre desi, buće bolje!
S.V.