Neumoljiva statistika pokazala je da je prosečna zarada isplaćena u Valjevu u aprilu iznosila 37 700 dinara. Najveći broj gradjana zaradjuje ispod ove sume . Minimalac generalno omogućava posle plaćanja obaveza državi najviše deset dana života za tročlanu porodicu pod uslovom da dnevno troše oko 300 dinara
Da sit gladnom ne veruje to se već odavno zna i od takvih konstatacija teško da će neko imati koristi . Osvrtom na april mesec kada su gradjani Valjeva u proseku zaradili osam hiljada dinara manje od republičkog proseka svako ko nije navikao na preživljavanje bi se ozbiljno zapitao-kako?
Na žalost u Valjevu pored velikog broja nezaposlenih oni koji rade u privatnom sektoru svoje zarade uglavnom vezuju za minimalac , a javni sektor pretrpeo je smanjenje po odluci Vlade , penzioneri sa svojim smanjenjem teško izlaze na kraj. Za ovakvu konstataciju nije potrebna statistika , potrebno je da se osvrnete oko sebe i obratite pažnju na kvalitet života .
U slučaju ove prosečne zarade četvoročlana porodica nalon izmirenja računa koji se kreću oko 10 000 dinara može dnevno da raspolaže sa oko 800 dinara za osnovne namirnice . Oni koji su na minimalcu nakon plaćanja računa mogu da raspolažu sa oko 380 dinara. Kupovina namirnica svela se tako na kupovinu minimalnog i neophodnog hleb i za decu mleko. U trgovinama kažu najviše se kupuje na grame i na „svesku“ odnosno dugovanjima prema trgovini. Čekovi kao sredstvo plaćanja jedini su način da neke porodice prežive , a mnogi su velikim marketima kad je dug u pitanju već debelo zagatili u 2017. godinu. Na naše pitanje kako je tamo u 2017-oj uglavnom odgovaraju -Zadužujemo se! O obnovi odeće i obuće, radnici sa minimalnom platom se ni ne razmišlja. Potrošnja struje, grejanja, telefoniranja svodi se na minimum, ali uprkos štednji, mnogi nisu u situaciji da na vreme izmiruju komunalne obaveze .
Da je vrag odneo šalu znaju roditelji koji ovih dana spremaju maturanta za proslavu mature , a potom za upis na fakultet . iako svi glasno viču da ne zapošljava škola i da se diploma može samo okačiti na zid mladi u Srbiji i dalje su željni znanja , a roditelji potom željni ideje kako da njihove želje i ostvare .
Kupuje se na grame i nekvalitetno . Kada četvoročlana porodica raspolaže sa dvadesetak hiljada mesečno onda su slabo zainteresovani za kulturni život pa se i pored ponude kulturni život Valjevaca u najvećoj meri svodi na televiziju , kad se već plaća kablovska . Mnogi se ovih dana kunu da bi sigurno otišli na letovanje , ako im pre toga „izadje“ poslednja rata prošlogodišnjeg letovanja. Knjige za decu već se otplaćuju na rate a na stranu se ostavlja i po koji dinar za ekskurziju naredne godine. Na pomen ogreva za sledeću sezonu neki već odavno dobijaju koprivnjaču , a ovih meseci i tek će biti aktuena, priča o izborima, mnoge već podjednako nervira .
U ovakvoj situaciji sve je manje i empatije medju gradjanima pa se u javnosti sporadično pojavljuju priče o nekom dobrom delu nekog našeg sugradjanina i ta priča biva neverovatno eksploatisana iako bi bilo normalno da pomažemo jedni drugima i o tome bez posebne hvale govorimo.
A godine prolaze, meseci se nižu i generacije Valjevaca pričaće jednom o životu koji se zvao preživljavanje.
S.V.