Pored činjenice siromaštva u Valjevu se sve češće može čuti kritika apriori bez obzira šta se realno dogadjalo .Gradjani su postali nepoverljivi i skeptični , a interes zajednice zanemaren.
Zašto je nama u Poparama potrebna rekonstrukcija Karadjordjeve?
Zašto je nama u Karadjordjevoj potrebna rekonstrukcija Karadjordjeve?
Zašto izdvajamo novac za predstavu kad nemam para za kartu?
Zašto dajemo pare za sport kad moje dete ne trenira ništa?
Šta ja imam od toga što se rade duple trake kad nisam vozač i nemam novca za automobil?
Zašto tartan kad može asfalt?
Zašto koncert kad ne izlazim u grad?
Kome balon kad sam neplivač?
I najčešće :Ko je uzeo pare?
Poslednjih godina stiče se utisak da su gradjani kritičniji prema odlučivanju u pogledu lokalne vlasti . Gradjani govore da im je važno šta se dešava u lokalnoj zajednici , ali se retko ili nikada ne uključuju. Retki su i sporadični pokušaji pojedinaca da organizovanim akcijama utiču na promenu svesti i na odredjeno ponašanje . Pokretanje bilo kakvih dešavanja očekuje se isključivo od nosilaca vlasti i nadležnih institucija i ustanova. Izuzetak je polje kulture gde se sporadično grupe aktivista udružuju zarad promocije nekog umetničkog pravca ili uopšte pospešivanja kulturnih dešavanja.
Ako biste pitali bilo kog gradjanina šta bi promenio u svom neposrednom okruženju najpre ćete dobiti odgovor da ne zna i nije njegovo da o tome misli , a potom da postoje odredjeni infrastrukturni nedostaci. Izjave gradjana tako praktično ne idu dalje od iskazivanja potreba , a u retkim slučajevima inoviranja novih životnih sadržaja ne ide se dalje od ideje .
U gradu je zapaženo nekoliko aktivnosti gradjana u proteklom periodu , meštani jedne MZ uredili su svoj teren za košarku, ali su zatražili da to ostane sakriveno od očiju javnosti jer su im za petama nadležne inspekcije . U drugoj MZ uredili su ulaz u zgradu , ali takodje pod okriljem nekakve tajnosti. Iz ovakvih oblika ponašanja jasno je da i tamo gde postoje gradjanske inicijative ne postoji odgovarajuća saradnja nadležnih institucija . Gradjani smatraju da zbog ukorenjene korupcije teško može da se sprovede inicijativa u pogledu poboljšanja uslova života . Zbog ovakvog stava u većini, gradjani stepen odgovornosti „skidaju“ sa sebe i prebacuju na teren nosilaca vlasti.
U najvećoj meri dakle lokalna vlast je zapravo jedini nosilac odgovornosti. Odluke koje se donose često su iznudjene situacijom u državi ili politikom jedne grupacije koja pred sebe može da postavi ciljeve oprečne stavovima gradjana i pritom zanemaruje potrebe istih . Ako se već odgovrnost svela na oblast koju podržava politika zašto nas čude i odluke koje aktuelna politika sprovodi ?
Odbornici koji bi u Skupštini trebalo da zastupaju stavove gradjana uglavnom ćute zabavljeni ličnim interesovanjima . Opozicija vlasti po pravilu kritikuje i ono što ne bi trebalo kritikovati . Gradjani osiromašeni i nezadovoljni ličnim životom nemaju ideju , nisu spremni da se uključe i ukoliko njima odluka pretočena u projekat ili realizaciju istog ne donosi dobit istu dočekuju „na nož“.
“ Ja bih sve to hteo da imam platu 1000 evra ,a da mi je hleb 10 dinara“!
Izostaje razumevanje . Izostaje tolerancija. Pa u takvom okruženju izostaje i povezivanje gradjana i vlasti, simbioza koja bi doprinela poboljšanju života . Ostaju kritika i politikantsvo koje za proizvod imaju afere , neosnovane krivične prijave, srozavanje ugleda samog grada. Interes pojedinca prevladao je interes zajednice.
U ovom trenutku u Valjevu svi žive samo za ovaj dan i narednih destak . Retko se u razgovorima može čuti priča o budućnosti ma kakva se ona predvidjala . Budućnost ne bi trebalo da bude samo sutradan već i u godinama merljiva .
Zbog takvog stava većine izostaje pitanje – Šta ostavljamo našoj deci? Ima li života posle nas?
Salvador Dali : „Nema razloga da se plašite savršenstva, ionako ga nikad nećete dostići.“
S.V.