Koliko para – toliko muzike II

imageKad krenu predizborne kampanje mediji će u njima igrati veliku ulogu. Neki će se baviti samo prenošenjem konferencija i saopštenja , neki će dobro zaraditi , a neki će otvoreno navijati. Mediji podjednako učestvuju u prljavim kampanjama, a da toga ponekad i nisu svesni.

Podaci govore da je odnos klasične obećavajuće kampanje prema negativnoj kampanji u odnosu deset prema jedan. Ipak negativna kampanja postoji , a analitičari prave razliku izmedju negativne i prljave kampanje . Ukazivanje na nedostatke i mane protivnika bila bi u tom slučaju negativna kampanja , a iznošenje laži i blaćenje protinika negativna kampanja. Ukoliko se partija odluči za takav oblik kampanje način da i takve stvari saopšti javnosti jesu mediji .
Medji koji se uključe u praćenje političkih kampanja naći će se pred dobro poznatom situacijom da im bude "servirano" obilje najrazličitijih podataka. neki od njih neće biti istiniti, ali niko , baš niko , na osnovu dosadašnjeg iskustva neće krenuti u istraživanje istinitosti.
Valjevski medjii siromašniji su nego što izgleda. I finansijski , a potom i kadrovski za predstojeće kampanje moraće dobro da se organizuju. Trka za novcem počinje mnogo pre same kampanje kada će se krenuti sa pregovorima o praćenju kampanje. Medji imaju jednu karakterističnu osobinu da pod okriljem priče o reklamiranju zapravo zagovaraju "vetar u ledja" . Transparentno će biti plaćene reklame i gostovanja , a navijačke metode biće sprovodjene kroz različite oblike izveštavanja. Za istraživanje potrebni su ljudi i vreme. Toga u vreme kampanje ponajmanje ima.
U trenutku kada je saopšten podatak da je na Svetskom indeksu slobode medija Srbija na 67. mestu, što je pad od 13 mesta u odnosu na prethodni izveštaj postalo je jasno da popularni "vetar u ledja" zapravo poprima oblike navijačkih strasti. Kristijan Mir, izvršni direktor Reportera bez granica, jedan od autora istraživanja o stanju medijskih sloboda u 180 zemalja sveta, rekao je da vlast u Srbiji ima negativan odnos prema slobodi medija u Srbiji te da postoji vrlo visok stepen cenzure i autovcenzure.
Vlast kaže drugačije. Ipak ne treba zaboraviti da se i na cenzuru i autocenzuru dobrovoljno pristaje , najčešće iz nekog interesa. Interesi mogu biti različiti ostvarivanje nekakvog cilja , plasman , povećanje tiraža, veća zastupljenost, ali najvažniji u ovom trenutku jeste finansijski momenat koji svakom mediju u Srbiji znači preživljavanje. Slepe odanosti i poslušnosti zapravo bez novca teško da ima ukoliko se naravno ne radi o mediju koji je vlasništvo partije.
U takvom okruženju i postavci stvari teške finansijske zavisnosti mediji će svesno biti deo i prljavih kampanja prenoseći izjave u kojima se neko bez dokaza blati. Neki će takvom rečenicom započeti izveštavanje , neki će se time posebno koristiti u formi podsećanja na rečeno , a neki će i izostaviti.
Novinarska udruženja u Srbiji tvrde da postoje ozbiljni politički pritisci na medije . Ako je tako van kampanje šta nas očekuje u kampanjama? Percipiranje pobednika i snažno lobiranje za njega ? Da li bi takav scenario mogao biti vidjen u Valjevu?
Vrlo je moguće jer se ni po čemu Valjevo ne razlikuje od ostatka Srbije . Gradjani inače nisu zainteresovani za analizu medija više su fokusirani na vest i objavu pa se može dogoditi da tek ukoliko neki medij izrazito "pretera" sa hvalom odnosno kritikom može doći do prepoznavanja.
Koliko para -toliko muzike! Stara je dobro proverena metoda . Upućeni tvrde da se na lokalu ne "okreće" veliki novac kao što je to slučaj sa nacionalnim medijima pa je moguće da će i zastupljenost medija u prljavim kampanjama,ukoliko ih bude, biti minimalna.
Valjevo je relativno mali grad u kome se svi poznaju pa plasman laži i blaćenja lako može obeležiti medij koji se u tu priču i upusti I deklarisati ga na odredjeni način. Ipak nisu mediji ti koji diktiraju tok kampanje , bar ne u Valjevu…

S.V.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.