Verovali ili ne u ovom trenutku pred sudovima u Srbiji u toku je deset sporova u vezi sa “Novom Srbijankom”, fabrikom koju je bugarska kompanija Medija svjat iz Sofije Srbijanku u restrukturiranju kupila u aprilu 2007. (za nepuna četiri miliona evra) kao najbolji ponuđač na aukciji i svu (kupljenu) imovinu prenela na novoosnovanu firmu Nova Srbijanka, koja nije pravni sledbenik Srbijanke.
Grad Valjevo osniva novo javno preduzeće koje će se baviti poljoprivredom , a zamenik gradonačelnika Žarko Kovač kaže da bi fabrika Srbijanke mogla biti interesantna gradu upravo zbog novog javnog preduzeća. “ Ali sa kim bi smo pregovarali o tome. Sve je već rečeno o mogućnostima te fabrike I njenom značaju za naš kraj , ali sada je sve to na sudu I mi ne znamo ni kome bi se po tom pitanju I kada realno mogli obratiti. To je prosto sada nemoguće”, kaže Kovač.
Mnoge partije I mnogi čelnici bivši I sadašnji ubrali su po koji politički poen na pominjenje Srbijanke , ali konačnu odluku o svemu treba da donesu sudovi u Srbiji pred kojima se sporovi vode godinama I po informacijama Vamedie niko ne zna kada će se sve to okončati.
Pored priče o propaloj privatizaciji svakako javnosti najinteresantnija priča bila je u vezi imovine zemljišta ove fabrike.Ugovorom i aneksima o kupoprodaji Društvenog preduzeća „Srbijanka“, između Agencije za privatizaciju i bugarske kompanije „Medija svjat“, te rešenjem tadašnjeg Opštinskog suda u Valjevu iz decembra 2007. godine nezakonito je prodato i otuđeno građevinsko zemljište sa infrastrukturom u krugu fabrike, bila je informacija koja se pojavila svojevremeno u javnosti .Za policiju je navodno bio sporan i ugovor o otuđenju imovine privatizovane „Nove Srbijanke“ što se takođe istraživalo zbog neplaćenog „poreza na apsolutna prava“.
Odbor poverilaca DP Srbijanka tvrdio je, međutim, da je „s obzirom na to da zemljište (tog industrijsko-prehrambenog kombinata) ima karakter državne svojine na 80,65 odsto, odnosno društvene svojine na 19,5 odsto ono (zemljište) moralo je biti procenjeno, oglašeno za prodaju i naplaćeno po tržišnoj ceni i uknjiženo kao korisničko, a ne vlasničko pravo, što u konkretnom slučaju nije učinjeno“. Ukazano je i na propuste Agencije za privatizaciju, koja je sklapala kupoprodajni ugovor i dva aneksa o prodaji DP Srbijanka kompaniji Medija svjat iz Sofije, kao i tadašnjeg Opštinskog suda u Valjevu, koji je 20. decembra 2007. doneo rešenje o uknjižbi prava vlasništva nad spornom imovinom. Iz Nove Srbijanke „sve zainteresovane“ upućivali su na Agenciju za privatizaciju u Beogradu, te Osnovni sud i Službu za katastar nepokretnosti u Valjevu kao nadležne državne organe kod kojih se može proveriti „bilo kakva sumnja u nezakonitost celog posla“.
Imovina Nove Srbijanke je rasprodata, čak i zemljište, „što nije dozvoljeno po propisima Srbije“, koje je preneto u zemljišnim knjigama, tvrdili su upućeni. Oprema od prohroma i bakra prodata je na otpadima kao sekundarna sirovina.A gubitak „Nove Srbijanke“ na kraju 2010. iznosio je preko milijardu dinara.
Od Agencije za privatizaciju Odbor poverilaca tražilo se da se poništi uknjižba zemljišta nekadašnje „Srbijanke“ u vlasništvo „Medija svjata“, ali ni to nije učinjeno .Stečajni upravnik, u tom trenutku Agencija za privatizaciju, to i nije želela da učini, jer ni Agrobanci, na primer, kao najvećem poveriocu, koja je potraživala 1,1 milijardu dinara, odnosno više od 60 odsto stečajne mase „Srbijanke“, prijavljeno potraživanje nije ni priznato, pa je u toku bio spor.
Pre prenosa zemljišta u svoje vlasništvo, vlasnici „Nove Srbijanke“ su demontirali proizvodne linije i delove hladnjače, te ih prodali u – staro gvožđe. U martu 2012.godine, valjevska policija je uhapsila Antona Valjova, direktora „Nove Srbijanke, koji ima dvojno državljanstvo, Rusije i Bugarske, osumnjičenog da je iako je znao da je firma postala nesposobna za plaćanje poreza, njenu imovinu prodao bugarskoj kompaniji „Nju ekspres finans“ za oko dva i po miliona evra. Time su poverioci oštećeni za više od 93 miliona evra. Posle ukidanja pritvora Valujev je napustio Srbiju
Gradsko rukovodstvo je u nekoliko navrata pokušavalo da pomogne zaposlenima u „Novoj Srbijanki“, koji su štrajkovali nekoliko puta, ali bugarski poslodavci nisu poštovali ni obećanja data radnicima, ni ugovore o prevazilaženju teškoća potpisivane sa valjevskim čelnicima. Poslednji put bilo je to u aprilu 2011, kada je iz budžeta izdvojeno 200.000 dinara da bi se iz hladnjače te firme u kafileriju odnelo 70-80 tona pokvarene piletine, koja je bila „potencijalna ekološka bomba“. Intervenisano je i u slučajevima kvarova na instalacijama za amonijak u uređajima za hlađenje, opet da grad ne bi bio u opasnosti.
Jedna je istina da od momenta privatizacije, „Nova Srbijanka“ nije otkupila ni jedan kilogram malina, od šljiva je pravljen pekmez, dok je novi proizvod bio čips.
U stečaju su I “Srbijanka “ DP I “Nova Srbijanka”, a sudeći po broju sporova grad bi mogao za dugo vremena da odustane od priče vezane za ovo preduzeće I pronadje bolji model za pomoć proizvodjačima poljoprivrednih proizvoda pronalazeći otkupljivače na drugoj strani.
Da je ovo zemlja u kojoj se poštuju zakoni Agencija za privatizaciju imala bi mnogo toga da objasni I ne samo Agencija već I nadležni sudovi I sudije , ali kako sada stvari stoje od svega toga teško da će nešto I javnost saznati.
S.V.