(Ne)dozvoljenim korišćenjem hala u industrijskoj zoni sada će se umesto onih koji su trebali da povuku prvi potez , grada Valjeva, baviti Tužilaštvo. Nema sumnje da će vrlo brzo biti otkriveno ko je napravio teren u hali , a ko odložio stare stvari. Ipak da li će u Valjevu konačno neko odgovarati za krivično delo trgovina uticajem? Ovo krivično delo spada u krivična dela korupcije , a u pravosudnim krugovima zovu ga i „kriminal belog okovratnika”.
Možda najteže dokazivo krivično delo jeste trgovina uticajem . A u pitanju je novije krivično delo, uvedeno 2009. godine i do sada je u Srbiji podnet veoma mali broj krivičnih prijava, jer je reč o krivičnom delu koje je teško dokazivo, a pri tom obuhvata mnogo više od „obične” zloupotrebe službenog položaja. Trgovina uticajem je zamenila ranije krivično delo protivzakonitog posredovanja, a ima mnogo sličnosti sa primanjem i davanjem mita.
Spada u krivična dela korupcije, a često se opisuje kao „kriminal belog okovratnika”. Izvršioci mogu biti ljudi na visokim položajima, koji imaju vlast i uticaj, tajkuni, direktori, pa i novinari. Zaprećena je kazna od šest meseci do pet godina zatvora, a za teže oblike i do 10 godina zatvora. Potrebno je dokazati da je u radnjama osumnjičenog postojao proces u kome je on koristio svoju funkciju, društveni položaj ili uticaj da bi za nagradu ili neku drugu korist posredovao u tome da se izvrši ili ne izvrši neka službena radnja.
Na primer, kada se, pod uticajem nekog moćnog tajkuna, političara ili direktora, u postupku privatizacije favorizuje određeni kupac, kada se na konkursu za prijem u radni odnos daje prednost određenom kandidatu ili kada se „namešta” posao određenoj firmi, sve to može da bude trgovina uticajem.
Da li se ono što se moglo čuti u javnosti u Valjevu da je licima koja su zaposela hale u industrijskoj zoni neko ipak dao saglasnost da to mogu učiniti u ovom slučaju može okvalifikovati kao pomenuto krivično delo? Verovatno da je moguće jer je očito dozvolu za takvo činjenje jedino moglo dati lice koje je na položaju i koje ima takvu vrstu uticaja da prećutnu saglasnost može i primeniti . Istovremeno ova priča ima i jednu zamku .
Ukoliko je lice koje je dalo dozvolu za takvo činjenje toliko uticajno da li isto lice može svoj uticaj iskoristiti da ne bude procesuirano te da njegovo ime ostane sakriveno? Vrlo je moguće da i ovakav scenario bude vidjen pa bi u tom slučaju odgovornost bila samo na onima koji su konkretno hale i koristili .
Situacija se sa ovim Zakonom i njegovom primenom malo komplikuje u delu gde je Krivični zakonik propisao praktično četiri osnovna oblika ovog krivičnog dela. Prvi oblik trgovine uticajem se sastoji u zahtevanju ili primanju nagrade ili druge koristi za sebe ili drugog, neposredno ili preko trećeg lica, da se korišćenjem svog službenog ili društvenog položaja ili stvarnog ili pretpostavljenog uticaja, posreduje da se izvrši ili ne izvrši neka službena radnja.
Radnja izvršenja je zahtevanje ili primanje nagrade ili kakve druge koristi, što je moguće, kako za sebe tako i za drugog, a može se učiniti bilo neposredno, bilo posredstvom trećeg lica. Zahtevanje ili primanje nagrade ili kakve druge koristi se čini u cilju posredovanja da se izvrši ili ne izvrši neka službena radnja. Šta to znači?
Ovako posmatrano kroz objašnjenje zakona moglo bi se postaviti pitanje da li je ta trgovina uticajem u ovom slučaju prećutna saglasnost da se krivično delo može napraviti zapravo imalo za pobudu (motiv) pribavljanje neke vrste koristi za lice koje je saglasnost dalo? Da li je dakle neko primio novac ili drugu vrstu „poklona“ kroz izraženu zahvalnost ili je to pak učinjeno iz namere dobrobiti za recimo razvoj privrede u Valjevu odnosno kao oblik pomoći ili podsticajna mera mimo predvidjene procedure? Ovo su pitanja na koja će Tužilaštvo morati da potraži odgovore ukoliko istraga bude ukazala na trgovinu uticajem. U Srbiji je tek nekoliko ljudi odgovaralo za ovo krivično delo , ko zna možda neko i u Valjevu, ako ništa drugo , shvati da se sve pre ili kasnije sazna!
S.V.