U sredstvima informisanja i na povremenim prezentacijama Zakona o zaštiti potrošača koji se primenjuje od septembra meseca prošle godine, najčešća tema je nepoštena poslovna praksa trgovaca i zaštita potrošača u vezi s tim. Takva praksa je Zakonom zabranjena a trgovac snosi teret dokazivanja da je nije obavljao.
Nepoštenom se naročito smatra obmanjujuća i nasrtljiva poslovna praksa. Neki najčešći oblici poslovne prakse koji se smatraju obmanjujućim jesu:
– neovlašćeno isticanje oznake kvaliteta, znaka od poverenja ili sličnog znaka od strane trgovca;
– predstavljanje prava koja su potrošaču garantovana Zakonom kao posebne pogodnosti koju mu trgovac nudi;
– neistinita tvrdnja trgovca o prirodi i značaju rizika kojem potrošač izlaže sebe ili svoju porodicu ako ne kupi određeni proizvod;
– tvrednja trgovca da određeni proizvod povećava šansu za pobedu u igrama na sreću;
– neistinita tvrdnja trgovca da određeni proizvod leči određenu bolest ili poremećaj funkcije, itd.
Nasrtljiva poslovna praksa može se prepoznati po sledećim postupcima trgovca:
– poseta potrošaču u njegovom stambenom prostoru bez njegove prethodne saglasnosti, odnosno suprotno zahtevu da ga napusti ili da se ne vrati;
– višestruko obraćanje potrošaču, protivno njegovoj volji telefonom, faksom, elektronskom poštom ili drugim sredstvom elektronske komunikacije;
– direktno podsticanje dece putem oglasa da kupe ili utiču na roditelje da za njih kupe proizvod koji je predmet oglašavanja;
– izričito obaveštavanje potrošača da su posao ili egzistencija trgovca ugroženi ako potrošač ne kupi određeni proizvod.
U nasrtljivu poslovnu praksu ubraja se i zloupotreba pozicije moći u cilju vršenja pritiska na potrošače na način koji ih bitno ograničava u racionalnom odlučivanju pri izboru proizvoda ili usluge, što se naročito ispoljava u predstavničkim telima lokalnih samouprava kada su u pitanju usluge javnih preduzeća – njihov kvalitet i cena.
Iz navedenog može se zaključiti da trgovac koji je sklon nepoštenoj poslovnoj praksi ima nameru da potrošaču, ne birajući sredstva, odnosno uznemiravanjem, prinudom ili nedozvoljenim uticajem naruši slobodu izbora određenog proizvoda ili usluge i na taj način ga navede da donese za sebe nepovoljnu ekonomsku odluku, koju inače ne bi doneo.
Da li su i u kojoj meri navedeni i drugi oblici nepoštene poslovne prakse trgovaca prisutni u gradu Valjevu i Kolubarskom upravnom okrugu, javnosti nije poznato jer se tim pitanjem niko ne bavi. Udruženje VAPOT ima početna iskustva u suzbijanju nasrtljive prakse trgovaca koju vrše ubacivanjem štampanih reklama u poštanske sandučiće vlasnika stanova, protivno njihovoj volji. Rezultati te aktivnosti su vrlo pozitivni pa je namera tog udruženja da je proširi srazmerno iskazanoj potrebi i želji građana kao potrošača.
Dragan D. Popović
Udruženje VAPOT