Nakon što je javnosti obelodanjena informacija da je Uzbunjivač napisao pismo koje je poslao na više adresa , a u kom navodi da je direktor Filijale za zapošljavanje plagirao Program rada u petogodišnjem periodu, direktor Filijale Mihailo Milutinović navodi da postoje nadležni organi koji time treba da se bave , ali postavlja i pitanje šta biva ako se dokaže suprotno?
Uzbunjivač u svom pismu navodi da je direktor Filijale za zapošljavanje Mihailo Milutinović koristio falsifikat-plagijat kako bi njime konkurisao za mesto direktora. Istovremeno on navodi da je ta činjenica proveriva jer je program napisalo lice koje je zaposleno u Filijali i kome je kako tvrdi obećano mesto šefa Odseka za posredovanje. Milutinović sdruge strane tvrdi da svi nadležni organi mogu ispitati ove navode i da svaka služba treba da se bavi svojim poslom.“ To je netačno. To što je pisalo neko NN lice koje očito i nema dokaze za to jer se sve tu svodi na rekla kazala. Šta to znači, da ja sad ili bilo ko drugi mogu napisati pismo za bilo koga , blatiti tu osobu bez ikakvih dokaza samo da se uzbuni javnost. A šta biva kada se dokaže da to nije tačno? Ko onda snosi odgovrnost ili to javnosti nije posle ni bitno. Bitno je da se kaže nešto ružno i ako može tajno , a posebno ako je bez dokaza. To je pre svega neistina , a nije ni bilo presudno prilikom odlučivanja za ovo mesto. Ja sam ispunio niz i drugih uslova koji su se tražili , a ne samo taj. Čudi me da se ti ostali uslovi ne navode“, kaže Milutinović.
Milutinović takodje navodi da se po Zakonu tačno zna šta je plagijat i poziva uzbunjivača da pokaže ili bar opet u pismu navede gde je to objavljeno i ko je to zaštitio kada je objavio.“ Postoji Zavod za zaštitu intelektualne svojine koji sae bavi tom tematikom , možda nije loše da se kod njih informiše ta osoba o tome“, kaže Milutinović.
U pismu uzbunjivača se sem datuma kada je objavljen oglas ne navodi nijedan drugi zvaničan podatak pa je po mišljenju Milutinovića teško bilo šta komentarisati. “ Postoje institucije koje time treba da se bave , stručne i kvalifikovane. kad je objavljen oglas to svi znaju kojima je to bilo važno . Sve ostalo je montirana priča. Kao da nam nedostaje afera pa sad malo da se bavimo izmišljanjem“, navodi Milutinović.
Na pitanje da li se može pretpostaviti ko je uzbunjivač i ko ima interes u takvom pisanju , Milutinović kaže najpre da on nije islednik. “ Ja to ne mogu pouzdano da znam , ali shodno nekim drugim dešavanjima mogu da pretpostavim možda , ne i da tvrdim . Ja to pismo nisam dobio , ali recimo čovek zaposlen na mestu savetnika u Filijali Željko Djukić već je pokušao da me uverava kako nije on. Ne zanima me sve i da je on. Ako se već plasiraju rekla kazala priče ja mogu da kažem da sam isto tako čuo da je Djukić inicirao dolazak inspekcije rada i još niz stvari. On je rešenjem generalnog direktora Martinovića premešten u Osečinu iz Valjeva i očito nije bio zadovoljan tim rešenjem jer se žalio na njega. Tako da je moguće da je posredi lična osveta zbog tog premeštaja jer bi on da radi u Valjevu. A rešenje o premeštaju bilo je pre informacije da se pojavilo to pismo tzv „uzbunjivača“.
Milutinović očekuje da nadležni ispitaju navode iz pomenutog pisma i kaže da u slučaju Djukića ne razume zašto se pravi tolika fama oko toga kad je normalno da ljudi budu rasporedjeni na drugo radno mesto ako za tim postoji potreba. “ Potreba postoji u Osečini jer smo dobili niz informacija o nekoliko romkih porodica koje se tamo bave poljoprivredom i to vrlo ozbiljno , a ne znaju na koji način bi mogli da sve to unaprede kako da konkurišu kod države za programe kako da sve to podignu na jedan viši nivo. Zašto Djukić to ne bi mogao da radi? U čemu je problem? To je deo njegovog posla. Već ako ne zna ili iz nekog drugog razloga ne želi to je onda druga tema“, kaže Milutinović.
Uzbunjivač je poslao pismo , javnost je saznala , sada ostaje da se vide dokazi za izneto i naravno sankcionisanje nakon toga onako kako to zakon predvidja. Ne bi valjalo da je javnost uzbunjena kako bi bila učesnik neslaganja unutar nekog kolektiva ili ličnih razmirica izmedju bilo koga. To bi praktično značilo da je u trenutku kada država pokušava Zakonom da zaštiti uzbunjivače i pre nego što su zakonski akti počeli da se sprovode, oni bili zloupotrebljeni. Istovremeno ukoliko ne bude epiloga u korist uzbunjivača javnosti i svima onima koji razmišljaju da pismom obaveste javnost o zloupotrebama poslata je poruka da je pisanje uzaludno i može biti od koristi samo onima koji takav oblik učešća u borbi protiv korupcije mahinacija i zloupotreba vide kao način da diskvalifikuju protivnike .
Posebnu konotaciju u ovoj priči ima činjenica da je pomenuti Djukić član DS i to njegovog Glavnog odbora , a Milutinović član SNS-a i sekretar te partije u Valjevu. Da li je onda u pitanju i politička igra?
S.V.