Nesrazmera u finansiranju škola postoji i to je moguće korigovati , smatra zamenik gradonačelnika Žarko Kovač. Najviše novca škole troše na grejanje i putne troškove nastavnog osoblja. Bez obzira na udaljenost svi u javnom sektoru imaju pravo na putne troškove.
Na jednoj od sednica Skupštine načelnik ŠU Valjevo Zorica Jocić iznela je primedbu da grad nesrazmerno broju učenika finansira pojedine škole pa po njenim rečima grad godišnje izdvaja 15 miliona dinara za školu u Divcima ili Dračiću, a 9 miliona za primera radi Prvu osnovnu koja ima tri puta više učenika. Upravo ova konstatacija bila je piotanje za zemenika grdaonačelnika Žarka Kovača. „ I tada smo rekli da je to u dogovoru i jednoj ozbiljnoj analizi moguće korigovati. Tu su prvenstveno troškovi zagrevanja i održavanja objekata. Mi imamo škole koje su kao objekti, zgrade izuzetno velike , njihovo grejanje i održavanje je skupo , a nemaju dovoljan broj učenika za tolike objekte. Primer škole u Divcima je objekat koji je veći tri ili četiri puta i projektovan takav kapacitet od broja učenika koji realno ima. Slično je Dračić, škola velika i ako biste troškove svodili na učenika dobija se neravnomernost u finansiranju“, kaže Kovač napominjući da to nisu troškovi učenika.
U troškovima su jubilarne nagrade , prevoz zaposlenih i mnogi drugi rashodi koje škole imaju. Pre nekoliko godina bila je vrlo aktuelna priča u javnosti o tome da se troškovi bar prevoza mogu smanjiti jer škola na selu koja ima samo dva učenika košta troškove prevoza za pet osoba koje predaju odredjene predmete i tehničko osoblje. Grad je tada izračunao da je dosta jeftinije prevoziti decu iz nekoliko sela u jednu veću školu. Kovač kaže da je taj projekat propao jer su roditelji tražili da im deca uče baš u svom selu. „ To je i logično i realno smanjenje troškova. Tada se recimo radilo o tome da smo uzeli školu u Deguriću i obezbedili prevoz za decu iz nekoliko obližnjih sela , a da se ne plaćaju troškovi održavanja tih malih škola , ali na zahtev roditelja te dece mi smo odustali. Posle je nešto i zakon regulisao po tom pitanju pa mi ne možemo samoinicijativno da tu donosimo neke odluke. Logično je da se po svakoj školi troškovi multiplikuju , ali kra država napraviti neki obrazac kako da se to uredi“, kaže Kovač.
Sdruge strane Zakon predvidja da i oni koji žive trista metara daleko od radnog mesta ,a u javnom su sektoru imaju plaćene putne troškove.
„ Tu tek nema logike , ja razumem da nekom ko živi 4 ili 5 kilometara daleko od radnog mesta treba platiti putni trošak , ali onaj koji do posla dolazi pešice , a naplaćuje putne troškove to nije logično zaista i to Zakon mora da se promeni“, kaže Kovač.
U Upravi kažu da se putni troškovi kreću oko 2 500 dinara na mesečnom nivou . Istovremno u javnom sektoru po nekim proračunima ima 1200 zaposlenih minimum dolazimo do računice od 3 miliona na mesečnom odnosno 36 miliona na godišnjem nivou.
Nakon ove računice jasno je da o štednji tu ni govora nema. Ako škole najviše troše na zagrevanje jasno je da samo paušalna cifra od 36 miliona dinara dobro zagreva budžet grada.
S.V.