Reciklažni centar traži ulaganja

imageReciklažni centar u Valjevu još uvek nije zaživeo onako kako je to prvobitnim projektom bilo predvidjeno. Zbog izostanka sredstava sa nivoa Republike u reciklažnom dvorištu još uvek nedostaje linija za selekciju otpada.

Izgradnjom reciklažnog dvorišta, vrednog 38 miliona dinara, gde će se reciklirati sve osim medicinskog i opasnog otpada, u Valjevu je trebalo da se trajno reši problem komunalnog otpada. Za opremanje reciklažnog dvorišta bilo je potrebno 15 miliona dinara, a sredstva je obećao republički Fond za zaštitu životne sredine. Taj Fond nikada nije izdvojio pomenuta sredstva iako je papirološki već sve bilo potpisano i dogovoreno.

Postojeći reciklaži centar trenutno posluje na minimumu svojih kapaciteta sa samo 4 zaposlena.“Pomaka ima, mi smo usvojili cenovnik za otkup sekundarnih sirovina, ali nažalost još nemamo vagu. Pomaka ima kada je u pitanju karton, gde smo prethodnih godina predavali između 8 i 10 tona, a ove godine – do kraja jula smo predali oko 67 tona i cilj nam je da do kraja godine to bude preko 120 tona. Kada je u pitanju PET, tu smo za nijansu bolji u odnosu na prethodnu godinu i predaćemo do kraja godine oko 100 tona, prethodne godine je to bilo oko 85 tona. Krenuli smo i sa otpadnim gumama, imali smo jednu isporuku za ,,LaFarž“, oko 13 tona i tu ima velikog prostora za pomak. Iako smo popravili rezultate u odnosu na prethodnu godinu, prostora za napredak ima itekako i moramo u narednom periodu više pažnje posvetiti ovom segmentu poslovanja“, kaže direktor JKP „Vidrak“ Djordje Milanović.
U gradu trenutno ima oko 80 kanti za pet ambalažu, a ni sami gradjani nisu još uvek dovoljno edukovani u pogledu recikliranja otpada pa sav otpad uglavnom zajedno stavljaju u kante.
“ Ukoliko bi smo se ozbiljno bavili time kako to struka nalaže ne samo da bi ovaj grad ostvarivao veće prihode po ovom osnovu već bi to otvorilo mogućnost za zapošljavanje novih radnika. Ovako je to još uvek pomalo pionirski s obzirom na kapacitete“, navodi Milanović.
Velikih pomaka na izgradnji deponije Kalenić još uvek nema , a u ovoj godini grad u programu korišćenja sredstava Budžetskog fonda z zaštitu životne sredine nije predvideo novac za reciklažni centar. U ovom programu je učešće grada od 4 miliona za deponiju Kalenići kako se navodi aktivnosti na sanaciji postojeće deponije u istom iznosu.
S.V.

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.