Mrsko pitanje zapošljavanja

imageKako stvari sada stoje najverovatnije neće biti produženja zabrane o zapošljavanju u javnom sektoru. Na proleće sledeće godine političke partije moraće da odgovore na pitanja vezana za zapošljavanje, bar u kampanji.

Verovali ili ne vladina Komisija dala je oko 13.500 odobrenja za nova zapošljavanja u javnom sektoru uprkos važećoj zabrani – 7.218 na neodređeno i određeno i 6.212 po ugovorima. Prateći ove brojeve ne može se reći da zapošljavanja nije bilo uprkos u najavi vrlo rigidnoj odluci.Ovi brojevi u toj meri su s druge strane zabrinjavajući jer se radi o zapošljavanju u budžetski sektor koji političke partije uglavnom koriste za namirivanje obaveza prema politički podobnima. Politički podobnih bilo je očito u priličnom broju.
Ministarstvo za lokalnu samoupravu za sada ćuti o isteku ove Vladine uredbe, ali najavljuje racionalizaciju koja opet nikako da počne sa realizacijom. Sve češće možemo da čujemo kako lokalni funkcineri govore o tome da ne postoje odgovarajući kadrovi na mestima koja su potrebna pa i da posao često zbog toga trpi. S jedne strane dakle stoji političko zapošljavanje koje i dalje traje na nivou svake lokalne samouprave , a sa druge nedostatak kadrova. Ali kojih? Onih neophodnih. Upravo ovako postavljene stvari pokazuju da partije, koje se o svemu pitaju, koliko god kritikovali ograničenja i postojeću situaciju ,koja kažu koči posao, i dalje zapošljavaju nepotrebne kadrove. Ovakav zaključak ne treba ni da čudi jer kriterijum kod partijskog zapošljavanja nikada nije stručnost i porebna kvalifikacija već podobnost.
Zapošljavanja je dakle bilo, ali očito ne na pravim mestima i ne tamo gde bi to značilo oporavak privrede i konačno pokretanje unapred.
Lokalni izbori neminovnovno već ovih dana teraju političke takmace da se obiljno pozabave predizbornim obećanjima i programima u koje bi birači trebalo da poveruju. Medju ovim obaveznim temama zapošljavanje je tema koju će svako želeti da izbegne ukoliko se obreo u vršenju vlasti. Neke stare podatke izvući će oni koji su prethodne četiri godine bili u opoziciji i pokušati da narodu objasne da je sve bilo mnogo bolje dok su oni bili u vlasti. Ali istini za volju ni oni se u obećanjima neće dotaći teme partijskog zapošljavanja jer ovog oblika zahvalnosti i potrebe niko ne želi da se odrekne. S obzirom da su u Srbiji u vlasti do sada bile gotovo sve partije, unazad posmatrano 20 godina, jasno je da su sve upoznate sa ovim sistemom zapošljavanja. Ako ne postoje kadrovi koji su potrebni sada onda bi opozicija trebalo da odgovori na pitanje zašto su zapošljavani nepotrebni kadrovi?Iz ovog razloga će zapošljavanje najverovatnije biti sporadičan pucanj svake političke opcije o kome će se govoriti samo u slučaju krajnje nužde.
Neverovatan je podatak koji povremeno slušamo o neagilnosti, nedovoljnoj zainteresovanosti i angažovanosti zaposlenih u javnom sektoru, ali redovno uz takve priče izostaje odgovor na navažnije pitanje -Zašto takvi zaposleni nisu otpušteni?
Davaoci izjava u tim slučajevima potežu najčešću foskulu o nasledjenom sistemu te i zakonskim nemogućnostima da se neko iz javnog sektora otpusti.Uglavnom tvrde da ih štite veliki kolektivni ugovori pa i sam zakon o radu. Isti zakon važi i za zaposlene u privatnom sektoru , a opet otpuštanja u njemu neprestano traju. Dakle, nije zakon taj koji ne dozvoljava otpuštanje. Da li to praktično onda potvrdjuje premisu da postoje neki drugi zakoni, možda baš oni koji se koriste kada parije zapošljavaju?
Ništa manje nisu interesantne ni izjave koje govore da nije vreme za otpuštanje , da ti ljudi imaju porodice , bolesne roditelje, lošeg su zdavstvenog stanja. Olako data ovakva opravdanja jasna su poruka onima koji rade u privatnim sektorima da to što oni imaju porodice, lošeg su zdravstenog stanaja nije briga vladajućih garnitura. Još dramatičnija je poruka koja se šalje nezaposlenima , a koja kaže da samo ukoliko se zaposle u javni sektor mogu biti zaštićeni mimo zakona, obaveza i odgovornosti.Iza svega stoji očita poruka, partijski podobni ne moraju brinuti za posao.
U Srbiji postoji procena da je 1,5 miliona ljudi učlanjeno u neku partiju. Kako ih sve zaposliti?

S.V.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.