Da na televiziji, u novinama , web portalima ovog jutra niste videli naslove vezane za 15 godina od 5. oktobra , da li biste se i sami setili tog datuma? Država ga danas posebno ne obeležava, a i kako bi kada su na vlasti oni koji su tada „srušeni“?
Istorijska trka traje -Ko je veći reformator?Da je kojim slučajem serijal Crnog Gruje obradjivao skorija vremena verovatno bi izraz „kuka i motika“ koji je tako često korišćen u pomenutom serijalu našao svoje mesto u revoluciji koja se dogodila 5. oktobra. Naime, u istoriji Srbije će ostati zabeleženo da je nakon objavljivanja spornih rezultata izbora po kojima je opozicioni kandidat Vojislav Koštunica na predsedničkim izborima dobio 48% glasova (2% manje od potrebnog) i da će biti održan drugi izborni krug Demokratska opozicija Srbije pozvala je građane da se 5. oktobra 2000. godine okupe ispred Savezne skupštine kako bi se suprotstavili velikoj izbornoj krađi koju je Savezna izborna komisija sprovela po nalogu Slobodana Miloševića. DOS je ultimativno zatražio da Slobodan Milošević do četvrtka, 5. oktobra, u 15 časova, prizna izbornu volju građana izraženu na saveznim, predsedničkim i lokalnim izborima. Takođe je zahtevano i da generalni direktor, glavni urednik i uređivački kolegijum Radio-televizije Srbije podnesu ostavke, a da RTS promeni uređivačku politiku i omogući objektivno informisanje o zbivanjima u Srbiji. DOS je zahtevao i da se svi uhapšeni puste na slobodu i da se povuku poternice i krivične prijave pokrenute protiv onih koji su protestovali za poštovanje izborne volje građana Srbije. Kako se traženo nije ispunilo do 5. oktobra , dogodio se 5. oktobar.
Tako kaže istorija , a u gradovima van Beograda pamti se organizovani pokret prema glavnom gradu kako bi aktuelni režim bio svrgnut. Još poneko u retkim situacijama priča o barikadama koje su bile postavljene na putu do prestonice, a samo oni koji su posebno bili motivisani politički tog dana navode i pominju i barikade u Valjevu.
U godinama koje su usledile ovaj datum bio je transparentno naglašavan kao značajna prekretnica u napretku naše zemlje. Svi mediji u Srbiji emitovali su priloge i u njima citirali Vojislava Koštunicu i Zorana Djindjića. Tada se retko gde ili gotovo nigde niko nije bavio vrlo zanimljivim obraćanjem Slobodana Miloševića koji je ni manje ni više tada rekao: „Obećanja DOS-a su lažna i do brzog rasta standarda građana i ekonomskog prosperiteta neće doći, naprotiv.Nova, „marionetska vlast“ će imati ograničeni uticaj , a pod pritiskom zemalja NATO alijanse biće nastavljeni pritisci na zemlju i pokušaji da se zemlja dalje dezintegriše, slabi. Smatram da bi pod tim zapadnim pritiscima i popuštanjima „novih“ vlasti, Srbi mogli da dočekaju sudbinu sličnu Kurdima, a Crna Gora bi imala sudbinu države pod kontrolom mafije“. Napominjući primer zemalja istočne Evrope, gde je velika podela društva na veliku većinu siromašnih i manjinu bogatih, Milošević kaže da bi i Srbiju zadesila slična sudbina. To isključuje nadu u pravednije i humanije socijalne odnose.
Da li nam se to zaista dogodilo? Da li je Slobodan Milošević imao svetao trenutak svojih obraćanja narodu upravo u ovom govoru , rekavši istinu, ali ga posle toliko godina laži niko nije slušao?
Istini za volju , od tadašnje nove vlasti u poltitici je još jedino Demokratska stranka prisutna uz obavezni podatak koji mediji dodaju – preći će cenzus. Raslojavanje društva dobilo je deprimirajuće razmere čija je posledica upravo I zaboravljanje na 5. oktobar. Ovaj datum postao je ni manje ni više nego sinonim za izneverene nade I očekivanja u bolji I drugačiji život u Srbiji.
Na vlasti su ponovo oni koji su tada “srušeni” SPS u delu vladajuće koalicije koju predvodi SNS odnosno tadašnji radikali. Analitičari su poslednjih dana povezujući dogadjaj pre petnaest godina sa današnjim danom iznosili I mišljenja da je narod podršku SNS-u iskazao upravo očekujući reforme. Iste one koje se nisu dogodile 2000. godine.
Da li se dogadjaju sada? S obzirom na standard gradjana , ako se I dogadjaju , jedan mali broj gradjana to zaista oseća. Ostali još uvek čekaju.
Reformatorska priča nije dakle ništa novo što već nismo videli I doživeli , a da je reforma bila zajednički imenitelj I DOS-u I sada SNS-u svedoči podatak da je Aleksandar Vulin koji se ponovo obreo u politici kao podrška naprednjacima, izjavio da ne vidi da se revolucijom 5. oktobra išta postiglo te I da je u pitanju “revolucionarna obmana”. Da li Vulin zapravo obaveštava javnost da su jedini pravi reformatori oni koji su sada na vlasti? Vrlo je moguće. Jedina razlika izmedju ova dva predstavljanja promena mogla bi se sagledati u izrazu “reforme” koji je koristio DOS I “bolne reforme” koji je koristio SNS.
U Srbiji se vazda „dizala kuka i motika“, ali su efekti tih buna bili kratkotrajni. Da li posle toliko godina sagledavanja srpske istorije možemo reći da su zaista reforme neprestano izostajale ? Sadašnja Vlada produžila je sebi mandat raspisujući varedne republičke izbore. Da li to znači da smo izgubili ponovo neko vreme u čekanju da se dogodi vekovna reforma? Vrlo verovatno. Ali mandat traje , reforme bi trebalo da su upravo u toku. Teško je proceniti da li gradjane reforme bole? Ako se ta najava odnosila na pad standarda, zabranu zapošljavanja, smanjenje plata i penzija , onda možemo pretpostaviti da ih boli. Ipak ozbiljne opozicije u Srbiji nema. A opozicija bi trebalo da obećanjima „leči“ narodne bolove. Jedno od objašnjenja zašto nema opozicije jeste upravo sadržano u propasti 5. oktobra. Ili da pojednostavimo, da li biste ponovo uložili novac kod Dafine i Jezde?
Šta god da narod u Srbiji sada očekuje ne preliva se na teren opozicije. Dakle ipak nema velikih bolova.
U Srbiji sadašnja opozicija ima još jedan balast. Naime, DOS se te 2000 te godine usprotivio načinu rada RTS-a što je bio i jedan od zahteva ove političke grupacije, promene., shvatajući uticaj medija na kreiranje javnog mnjenja. Sadašnja opozicija, istini za volju, morala bi da se usprotivi većini nacionalnih medija koji su se jasno i javno stavili u službu politike u pukoj želji za samoodržanjem.
Danas će biti održano nekoliko tribina, javljau nacionalni mediji, sa temom onog 5.oktobra, a današnjim 5. oktobrom baviće se neki novi istoričari koji će možda biti relaksirani pristrasnosti.
S.V.