Divčibare još uvek nisu proglašene turističkim prostorom iako je I poslednji preduslov kao što je Plan regulacije ispunjen. Umesto da Divčibare vrede sve više one vrede sve manje ili ništa.
Gotovo da nije bilo vlsti u Valjevu koja nije bar pokušavala da potencijal Divčibara iskoristi ili da bolje reći ovu nama najbližu planinu stavi u funkciju. I sve te vlasti napominjale su isto, da novca za takve investicije nema. U medjuvremenu je na ovoj planini sve zamrlo pa je pitanje za šta je proteklih godina uopšte izdvajan novac.
Po aktuelnom zakonu u Srbiji ova prirodna celina još uvek nije zvanično proglašena turističkim prostorom jer se dugi niz godina čalo na Plan generalne regulacije. Formirane su Komisije , crtali urbanisti , menjali se prioriteti. U novom Planu došlo se ponovo do nekih izmena , a akcenat je stavljen na prirodnu retkost tresetišta koja su i odlukom Zavoda zaštićena. Atraktivnost se postiže njihovim uredjenjem i formiranjem staza za šetnju i vožnju bicikala, nordijsko skijanje. Na papiru mnogo lepo izgleda , ali je sprovodjenje u praksi problem.
Iako novca nema već godinama neki radovi su I izvodjeni I sredstva izdvajana. Za sada je izvesno da su bušotine pokazale da na Divčibarama ima vode , ali zato nema kanalizacije ili bolje reći stara postojeća kanalizacija završava tik ispod, sad već po broju puta pominjanom rekorderu ,skijalištu. Zgrada koja tamo postoji je ruševna I nije u funkciji već godinama. Trenutno mimo obećanih 200 miliona Putevi Srbije grade glavnu ulicu u vrednosti od 60 miliona što je praktično laički gledano samo presvalčenje postojećeg dela. Nedostaju rasveta, trotoari, staze, prodavnica, apoteka, a kante za smeće su najčešće potrošna roba na ovoj planini.
Ipak nije da se nije ulagalo. Podsećanja radi ,skijalište Crni vrh kojim je nekada gazdovalo JP „Skijališta Srbije“prešlo je u vlasništvo grada Valjeva 1. decembra 2009. godine. Pre prelaska u vlasništvo grada „Skijališta Srbije „ saopštila su da je u pomenutu ski stazu 2007. godine uloženo 168 miliona dinara , 2008. godine još 190 ipak upravo te 2008. godine ona je radila samo jedan dan jer je potom odmah zatvorena zbog bezbednosti skijaša. Tako je ostalo, još tada, veliko pitanje da li su pomenuta ulaganja zaista bila u rečenim iznosima. Staza je duga oko 1.000 metara, a dvosedna žičara ima kapacitet od 900 do 1.500 skijaša na sat, ali i pored navedenih karakteristika žičara i skijalište oduvek su bili omča oko vrata i „Valisu“ i gradu. Isto preduzeće “Skijališta Srbije potom je iskazalo vrednost na 1,3 miliona evra što u najvećoj meri ne korespondira sa onim što su kao podatke izneli na za to organizovanoj konferenciji za novinare na Divčibarama. Ali sve I da je tako sada smo od pomoćnika gradonačelnika čuli da sve to ne vredi ništa , nula dinara. Što opet ne može biti tačno jer I kad bi se na kilo prodavala žičara ona bi imala neku vrednost makar kao staro gvoždje.
Potom uradjena je Studija izvodljivosti za novi turistički proizvod Divčibare od 80.443 evra koje je izdvojila EU preko tadašnje Nacionalne turističke korporacije. Studija postoji, uradjena kampanja , pa je sad mogu čitati turizmolozi za svoje radove. Efekat za grad nepostojeći.
Neke procene i predvidjanja kažu da bi gradu bilo potrebno oko 300 miliona minimum da se sve što je potrebno na Divčibarama uredi. Ali se opet sve završeva na očekivanjima od države .Iako je dat oglas za prodaju kampa Breza za njega nema ni zainteresovanih . Što , priznati se mora, u ovakvoj situaciji nije neočekivano.
Jasna je činjenica da su Divčibare sporedna stvar kad je u pitanju Valjevo te i da ne postoji jasna namera da se bilo šta krucijalno menja. Pominjaće se u novinarskim tekstovima, izveštajima Gorske službe spasavanja i još u ponekoj priči tamošnjih vikendaša do dolska boljih vremena , a to su već neke nove generacije Valjevaca.
S.V.