U Valjevu posle niza gradonačelnika otvoreno je pitanje , da li je Valjevu potreban dobar čovek na tom mestu ili pre svega sposoban? Ko procenjuje stepen nečije dobrote i čime je meri?
Počev od petooktobarskih promena institucija gradonačelnika nedvosmisleno je dobila novo značenje. Od ovdašnjih gradonačelnika se očekuje, inventivnost, pragmatičnost , visprenost, nepristrasnost i iznad svega psiho-fizička sposobnost za obavljanje ove najznačajnije funkcije u gradu.
Prvi gradonačelnik nakon tog petog oktobra koji je trebao da bude nosilac promena i na kome je bio sav teret odgovornosti promene državne politike bio je Tomislav Milanović. Na toj funkciji Milanović je vrlo brzo uporedjen sa nekašnjim predsednikom SCG Zoranom Lilićem koji je prepoznat kao neko ko se ništa ne pita , a ima držanje i izgled za sva moguća čestitanja, prijeme i izjave saučešća. Protokolarni Milanović samo nekoliko meseci nakon imenovanja pao je u senku mnogo većih političkih igrača iz sopstvene , ali i koalicionih partija. U prvi plan bar u medijima došao je tada Žarko Kovač kao prvi čovek gradske Vlade. Za Milanovića su iznad svega govorili da je jako dobar čovek , finih manira i visokog stepena tolerancije. Sve ono što je trebalo da bude veliki korak napred nakon političkih promena gotovo da je u samom gradu izostalo.
Promenom izbornog sistema nakon toga započela je trka za mesto gradonačelnika neposrednim izborom. U samom finalu ubedljivu pobedu sa 80:20 posto odneo je valjevski hirurg Jovan Tomić član Nove Srbije. Za Tomića se više nego i za koga govorilo o tome koliko je dobar čovek. U to vreme na pitanje novinara upućeno glasačima zašto ste glasali za Tomića bilo je upravo to- Dobar čovek. Tomić se u politici istini za volju nije najbolje snašao jer je upravo zbog te osobine koju je kroz mandat želeo i da potvrdi, dozvoljavao mnogo toga što inače ne bi bilo dozvoljeno, a to je pre svega podeljen sistem odlučivanja dok se on sam nalazio najčešće u ulozi medijatora . Ovu dužnost nekog ko neprestano opravdava odluke Tomić je obavljao sa izvesnom lakoćom jer svuda i na svakom mestu bio rado vidjen gost . Sam je nakon svog mandata u više navrata u prijateljskim krugovima isticao da je za njega mnogo toga bilo nepojmljivo te i da mu je jako teško padalo objašnjenje da je sve politika igra. Kao neko ko je do tada „igrao“ samo hirurškim skalpelom za vreme mandata naučio je da se neki tumori u vlasti ne mogu odstraniti tako lako.
Zoran Jakovljević naredni gradonačelnik došao je sasvim drugačijim izborom , a za vreme svog mandata, po sopstvenoj izjavi, bavio se kriznim pr-om. On je u instituciju funkcije gradonačelnika uneo proevropske manire težeći da uz stopostotnu podršku svoje partije u gradu napravi vidljivu promenu. Za sam sistem odlučivanja nedavno je izjavio da se njegova partija u najvećoj meri pitala dok je ostatak odluka donošen kao koalicioni kompromis. O njegovoj dobroti nije se mnogo govorilo jer je kampanja koja je vodjena protiv njega lično imala druge teme , uglavnom na polju korupcije. Iako Jakovljević nije vidljivo mnogo toga lično stekao , ostao je u istom stanu, imao problem uhlebljenja nakon mandata gradonačelnika, njega su ispratile krivične prijave bez obzira što su mnoge bile krajnje neosnovane. Istini za volju, Jakovljeviću je verovanje ljudima politički „došlo glave“.Jakovljevićevi prijatelji u neformalnom razgovoru za Vamediu ističu njegov izuzetno izražen osećaj za prijateljstvo, vernost i odanost. Ali ni oni ne propuštaju činjenicu da je u pitanju pre svega-Dobar čovek.
Aktuelnog gradonačelnika Stanka Terzića valjevska javnost doživljava kao deo istorije zbog njegovih dugih , a retkih, govora uglavnom o onome što je bilo , počev od bombardovanja na ovamo. Činjenice pokazuju da je Terzić svoj mandat obeležio birokratskim metodama i velikom brigom o gradskom budžetu praktično ne vodeći mnogo računa o tome šta računovodstvene kalkulacije proizvode u samom gradu. U javnosti se ne pojavljuje , a valjevski novinari uglavnom ga vidjaju samo pri dolasku delegacija u grad kada susret sa njima ne može izbeći. Po profesiji matematičar, Terzić je dokazao da funkcija gradonačelnika nije birokratska funkcija i tako postavio zadatak za valjevske partije da njegov naslednik bude pragmatičan čovek koji pored sabiranja i oduzimanja na papiru zna da sabira i oduzima i u praksi. U nedavnoj izjavi visokog funkcionera SPS-a partije iz koje dolazi gradonačelnik Terzić prvi put se čula ikakva zvanična kvalifikacija njega kao čoveka , rečima –tih, miran, povučen, tolerantan. Da je izjava potrajala duže možda bi usledilo i pre svega-Dobar čovek.
Dok Valjevo opsedaju dobri ljudi u poslednjih 15 godina velikog progresa nema . Sama tvrdnja o dobrom čoveku postala je floskula i neminovno iziskuje pitanje –Šta grad ima od toga?
Nepoznato je po čijiim je to kriterijumima neko dobar čovek i da li to značenje van porodice i uskog kruga prijatelja donosi neke konkretne radnje kad se zna da se „celom svetu ne može ugoditi“. S obzirom da se bliže izbori partijama je jasno poslata poruka da dobrota treba biti očuvana , ali uz obavezne benefite za grad i gradjane. Ovo vreme traži pragmatičnog čoveka koji je spreman da snosi odgovornost i za poteze koje možda javnost u prvi mah i neopravda . Čoveka koji ima ugled i veze koje su na svakom niou potrebne za postizanje uspeha u pregovorima, privlačenju investicija i mnoge druge karakteristike.
Vamedia je posve sigurna da u Valjevu ima mnogo dobrih ljudi te i da niko nema pravo da kaže da je kriterijum za gradonačelnika njegova dobrota jer u tom slučaju mnogo je kandidata koji bi odmah ispunili taj uslov. Da li za promenu može doći neko ko je pre svega sposoban jer očito uslov „dobar čovek“ je vrlo klizavo polje u pogledu dokazivanja?
S.V.