Savet Evrope ngativno ocenjuje stanje u srpskom novinarstvu ističući u prvi plan problem autocenzure do koje dolazi zbog visokog stepena finansijske zavisnosti.
U SE formirana je Komisija koja ima zadatak zaštite novinara i novinarstva. U ovoj Komisijii predstavnik Srbije je Gordana Predić koja za sam kraj ove godine najavljuje finalizaciju dokumenta koji će u sebi sadržati preporuke za sve evropske zemlje na ovu temu. “ Mi se bavimo medijima na nivou cele Evrope , to je 48 zemalja. Donose se preporuke o zaštiti novinara. Ta preporuka nije obavezujuća, ali daje smernice u odnosu na zakonodavstvo. Sušti8na je da se donose dokument koji će najpre usvojiiti ministri , a potom će biti prosledjeno svim zemljama“, objašnjava Predićeva za Vamediu.
Po njenim rečima Srbija nekih desetak godina kasni za standardima koji su postavljeni u Evropi. “ Evropa više ne prepoznaje razliku izmedju novinara i onih koji nešto rade na portalima, web stranicama.To kod nas još uvek nije definisano i to je jedna od novina koju sadrži preporuka.Sve to sada spada u priču o slobodi izražavanja i tu je vrlo fleksibilna i tolerantna.Sve zemlje se suočavaju sa tim pre svega zbog toka novca koji utiče na tu slobodu izražavanja.Insistiramo na tome da svako ko radi na društvenim merama ima odredjenu zaštitu. Kod nas se nakon uvodjenja izmena zakona o kleveti mi smo unapredili naš status , ali Evropa je za nas podigla lestvicu i oni tvrde da ćemo upravo mi imati bolje uredjeno zakonodavstvo jer se pripremamo za ullazak u EU. Ali to ne znači da je kod nas dobro po tom pitanju jer se zakoni ne sprovode“, navodi Predićeva.
Kako kaže sve više se utiče na položaj žena i na to upravo skreće pažnja . ipak Evropa traži odgovore na pitanja o ubistvima novinara u Srbiji i odlaganje formiranja Komisije koja bi se tom tematikom bavila. “ Oni su tražili odgovore i ja sam objašnjavala da očito ne postoji politička volja za takvim radom.Evropa sve zna o stanju u novinarstvu u Srbiji i nisu zadovoljni time što čuju. Smatraju da su mediji kontrolisani tokovima novca. smatraju da čak i to što država izdvaja sredstva za projekte ipak nije u stanju da to kontroliše . Oni traže da sve bude transparentnije pogotovo po pitanju vlasništva. Tvrde da se novac vrti počev od velikih reklamnih agencija prema medijima , a u službi odredjenih sistema vlasti“, kaže Predićeva.
Ona tvrdi da su zakoni dobri , ali se ne primenjuju na pravi način ili se ne primenjuju uopšte. „Ocena nije dobra jer je kod nas autocenzura vrlo velika jer postojii velika finansijska zavisnost. Oni sugerišu da mi i kad ustanovimo problem ne sankcionišemo te vinovnike na pravi način i mogu reći da Evropa neće odustati od toga ii mi ćemo morati u državi da uradimo nešto po tom pitanju“, zaključuje Gordana Predić.
S.V.