Odluka o promeni zanimanja trebalo bi da se obavi uz konsultaciju sa poslovnim psihologom koji može dati procenu da li namera prekvalifikacije može biti sa uspehom realizovana.
Stručnjaci se slažu da nakon donošenja odluke o prekvalifikaciji svako lice koje takvu odluku donosi trebalo bi da potraži savet I mišljenje stručnjaka jer vrlo često tek nakon započinjanja procesa prekvalifikacije lice shvata da to možda I nije najbolji izbor zanimanja za njega. Upravo takvo shvatanje može dovesti do odustajanja I gubljenja volje za daljim traženjem. Kako neke prekvalifikacije dolaze iz potrebe tržišta rada I vremenski faktor može igrati presudnu ulogu .
Generalno posmatrano postoje četiri najčešća ustaljena razloga zbog kojih se ljudi odlučuju na prekfalifikaciju:prekvalifikacija kao rezultat niza neuspešnih pokušaja u traženju posla,prekvalifikacija usled dugog nebavljenja svojim zanimanjem,prekvalifikacija kao odluka da se radi oduvek željeni posao,prekvalifikacija se ponekad realizuje u nameri osobe da se „najzad bavi zanimanjem koje je oduvek želela“,prekvalifikacija kao rezultat novih potreba postojećeg zanimanja.
Pored prekvalifikacije sve češće se poseže I za dokvalifikacijom koja predstavlja obrazovanje za drugi obrazovni profil u dužem trajanju, bez obzira na područje rada. Dokvalifikacija može podrazumevati I osvajanje I postizanje viših stepena obrazovanja pa se za ovom merom poseže u želji za napredovanjem ili iz same potrebe preduzeća koja takav signal šalje kroz sistematizaciju radnih mesta . Ovakav potez zapravo često ne biva lična odluka pojedinca već se radi o zahtevu postojećeg radnog mesta . ukoliko preduzeće ima tri zaposlena sa srednjom stručnom spremom iz oblasti prodaje , a zahtev razvijanja preduzeća je iskazan u potrebi menadžera prodaje sa višim stepenom obrazovanja, preuzeće će ukoliko nema prihoda za novozapošljavanje takvu mogućnost predočiti postojećim zaposlenim licima . Najspremniji da se upuste u ovu priču zapravo se upuštaju u borbu za osiguranjem radnog mesta.
Sadašnji suistem obrazovanja u Srbiji pruža široke mogućnosti I za prekvalifikaciju I dokvalifikaciju . Problem može biti u činjenici da školovanje u Srbiji nije besplatno pa je licu koje se odluči na ovaj korak potrebno dodatno finansiranje . Neka preduzeća učestvuju u prekvalifikacijama I dokvalifikacijama svojih zaposlenih sopstvenim sredstvima .
U trenutku kada je svako novo radno mesto dobro došlo stručnjaci smatraju da oni koji zaista žele da rade moraju da pokažu odredjeni stepen sopstvene inicijative ali I prilagodjavanja zahtevima tržišta rada . Dobar pravac u tom slučaju jeste jedan od dva pomenuta oblika sticanja potrebnih znanja I veština.
Podatak da neka lica na tržištu rada soje zaposlenje čeka duže od pet godina više je nego jasan pokazatelj da čekanje ima zapravo neograničeno trajanje te I da je pokretanje odnosno osnaživanje pojedinca u smislu donošenja odluke o promeni zanimanja izuzetno važan faktor.Osnaživanje bi u tom slučaju mogla da radi I društvena zajednica kroz postojeće institucije, porodica I obrazovne institucije koje podjednako prate potrebe tržišta rada .
nastaviće se