Do kraja godine gradjani bi trebalo da dobju 12 uplatnica kojom će platiti taksu za RTS i RTV. Visina takse biće 150 dinara stim da država uvodi i povećanje akcize na gorivo u visini od 2 dinara po litru . I taj prihod sliće se u budžet javnog servisa.
Polovinom novembra meseca javnost je obaveštena da će visina takse za RTS biti 150 dinara. Ovaj oblik plaćanja više se ne zove „pretplata“ već sada taksa ,a po Zakonu trebalo bi da svako domaćinstvo dobije 12 uplatnica za narednu godinu kojom će taksu uplaćivati.
Slučaj pretplate za javni servis uvek je u Srbiji bio posebno posmatran pogotovo što je pretplata rasla i bila na prvi pogled neizbežna jer je bila vezana za električno brojilo i račun za struju. medjutim upravo zbog visine tadašnje pretplate mnogi gradjani , kako se na kraju ispostavilo većina, tu obavezu nisu želeli da izmire. Odluku o tome donela je Skupština RS kao najviši organ u državi. neki gradjani su zbog te pretplate završili na sudu , neki naknadno uplatili , a neki to uz malo sreće nikada nisu činili. Sadašnji premijer Aleksandar Vučić svojevremeno je napre rekao da će pretplata biti u potpunosti ukinuta , što je slučaj ove godine , a sada kaže da se pre svega vodilo računa o tome da penzioneri povišicu penzije ne moraju u celosti odmah uplatiti za ovu taksu. Najpre jasno je da je premijer održao obećanje jer je pretplata ukinuta , a uvedena taksa . Pretplata i taksa ne bi verovatno trebalo da su isto , ali i jedno i drugo znače plaćanje.
S druge strane javnim servisima ostaje plaćanje iz budžeta RS što bi neko mogao pomisliti ne pogadja gradjane Srbije. ipak ako je činjenica da gradjani pune budžet RSrbije dakle gradjani će dati i ovaj drugi deo . Da drugi deo novca daje budžet Kazahstana recimo situacija bi očito bila drugačija. Država će ipak posebno prikupiti sredstav za taj deo izdvajanja iz budžeta kako je za sada najavljeno povećanjem akcize za gorivo od dva dinara po litru. Svaki potrošeni litar goriva u Srbiji doniraće dva dinara za pretplatu. Ako imate auto sami izračunajte koliko ćete još zapravo dodati na mesečnom nivou na pomenutih 150 dinara. U ovom trenutku nije nerazumno pitanje da kad poskupljuje gorivo koje učestvuje u gotovo svakom proizvodu , a ne samo u sistemu usluga javnog prevoza , da li će doći do niza poskupljenja?
RTS-u pritom ne treba zaboraviti ostaje i treći oblik prihoda , a to je marketinški segment i naplata reklama. I pored činjenice da postoje tri oblika finansiranja direktor RTS -a Dragan bujošević izražava sumnju u stabilnost finansiranja , odnosno nije siguran u obećanje države da će svako domaćinstvo uredno pltiti taksu.
U svakom opravdanju plaćanja takse navodi se obrazovni element ovog servisa koji kako kažu ne može imati niko drugi bolje od RTS-a, ali i nepristrasnost i pravovremenost u informisanju. S druge strane Srbija doživljava gotovo torturu rijaliti programa. Relno govoreći svaka nacionalna televizija sa 3 300 zapsolenih koliko ih RTS u ovom trenutku ima i stabilnim finansiranjem iz budžeta Srbije mogla bi da ima obrazovni program i izvesno nikada se više na njihovim frekvencijama ne bi zartela špica bilo kog rijalitija. Da li bi privatne televizije sa dobrim prilivom novca od države postigle sitem nepristrasnosti i pravovremenosti? Apsolutno , moguće i sa manjim brojem zaposlenih. Ova realna konstatacija nigde se ne može čuti .
Interesntno je da se na javnim raspravama koje su održane prilikom izmena zakona u oblasti informisanja pa i kada je bilo reči o javno servisu moglo čuti jedno zapažanje da je RTS zapravo organizovan po sistemu najsličnijem nekadašnjim OUR-ima . Iako je ta praksa prevazidjena naš javni servis i dalje pod svojim okriljem ima mnogo različitih segmenata .
Drmatičan je bio slučaj Grček i nihov scenario štednje kojim je 2800 ljudi zaposlenih u njihovom javnom servisu privremeno ostalo bez posla.
U julu ove godine ministarska Kori Udovički najavila je ozbiljna otpuštanja pa se ona odnose i na javni servis . Mediji su nakon toga objavili i da je sa RTS-a otkaz dobio odredjeni broj ljudi . Ali kojih? „Potraga javnog servisa Srbije za “Ljudima za 21. vek” o kojoj se pričalo danima i godinama, ulila je nadu 17.000 mladih ljudi da su možda baš oni nova lica RTS-a: ovu čast imalo je samo 83 najboljih, ili bar – dok nisu dobili otkaze“, preneo je Telegraf.
Dragan Bujošević takodje je reko da će RTS smanjiti broj zaposlenih , ali nije precizirao o kom broju se radi i kada će se to dogoditi.
S.V