Sam način na koji Srbi svetkuju krsnu slavu po mnogo čemu je jedinstven. Približava se SV Nikola , slava koju slavi najveći broj Srba , a za koju je prema prostoj računici potrebno izdvojiti oko 500 evra.
Jedna polovina Srba slavi Sv Nikolu dok druga polovina odlazi na slave. Nije lako ni jednima ni drugima bar kad su finansije u pitanju.Slave su u Srbiji oduvek bile prilika da se za slavskim stolom ljudi susreću , razgovaraju i druže. Istovremeno svako se trudi da svoje godte ugosti što je bolje moguće.
Jedinstven običaj je da slavska trpeza bude bogata i da se na njoj nadje nekoliko jela. Nikoljdan je posna slava pa će se na meniju najvećeg broja slava naći : čorba, riba, pasulj, sarma i obavezni sitni kolači. Oni koji baš ne štede odvojiće i vreme i novac za pripremu posnog predjela.
Valjevske trgobvine uveliko se pripremaju za veliku kupovinu koja će uslediti. Za pripremu svih ovih djakonija uključujući i slavsko žito, piće pa i osveštavanje vodice,žita i kolača neophodno je tvrde upućeni izdvojiti oko 500 evra u zavisnosti od broja gostiju.
Pomenutih 500 evra prevazilazi okvire prosečne zarade u Valjevu pa će mnogi u trgovinama posegnuti za čekovima i mogućnošću odloženog plaćanja. Uprvo ovaj iznos koji je zbog poskupljenja namirnic svake godine sve veći i veći mnogi su odlučili da smanje broj zvanica , a neki pak da slavu obeleže samo u krugu porodice. Istini za volju slava i jeste porodična svetkovina u kojoj je najvažnije žito, vino, kolač, sveća pa se slaviti može i bez gostiju. Ipak slava bez gostiju krajnja je mera koja se odlaže sve dok se ne iscrpe i poslednje mogućnosti.
Potrošiće prilično oni koji slave , ali i oni koji na slave odlaze jer retko koja porodica ili pojedinac da za Nikoljdan odlazi samo na jednu slavu već ih je uvek više. Ukoliko se odluče za kupovinu poklona taj iznos računajući najminimalniju kupovinu košta oko 1000 dinara po slavi. Flaša dobrog vina ili nekog drugog pića, čokolade za decu i cveće za domaćicu povećavaju iznos do 2 000 dinara opet računajući po jednoj slavi .
Verovali ili ne jedna potrošačka analiza u toku prošle godine pokazala je da se samo Za Svetog Nikolu u Srbiji potroši najmanje 372 miliona evra. Kako su neke namirnice poskupele od prošle godine moguće je da je ova cifra sada i veća.
„ Postoje obeležja slave i to su žito , vino, kolač , sveća nisu neiphodni gosti da bi se slavilo. Bilo bi dobro da ukućani topg dana odu na liturgiju i taj dan ako je moguće provedu kod kuće u krugu porodice. Da li će pozivati goste ili neće to nema nikakvog verskog značaja. Samim tim nije neophodno da osim kolačem , žitom i vinom gosti, ako i dodju budu bilo čime drugo posluženi“,svojevremeno je za Vamediu izjavio Slobodan Aleksić protodjakon dodajući da je odustajanje od slave zbog loše materijalne situacija pogrešno jer slava ne mora biti obilje na stolu i sto gostiju za istim stolom . „ To je potpuno pogrešno. Takve stvari nemaju ništa zajedničko sa obeležavanjem slave . Mnogi su na žalost bez želje da ponešto bar nauče o svojoj slavi i onome što vera nalaže. Ljudi treba da budu više informisani jer eto iz neznanja vezuju goste i bogate ručkove za slave. Mnogo je siromašnih ljudi , a slava ne pripada bogatima , ona pripada svima. Ja pouzdano mogu reći da nema nijednog sveštenika u Eparhiji valjevskoj koji će odbiti čoveka za vršenje obreda svećenja vodice ili lomljenja kolača ukoliko taj čovek nema novca . Svaki sveštenik će izaći u susret, pa mnogo je takvih primera “, kaže Aleksić.
S.V.