Dugogodišnji problem koji Valjevo ima sa uginulim životinjama mogao bi da bude rešen u ovoj godini. JKP „Vidrak“ nabaviće kamion i hladnjaču za privremeni smeštaj uginulih životinja.
Da situacija na polju zbrinjavanja leševa uginulih životinja nije nimalo bezazlena najbolje znaju oni koji žive na selu i koji su se sa ovakvim slučajem susreli. Po zakonu sada svaka životinja ima svoju markicu što znači da je uredno zavedena i registrovana pa u slučaju uginuća iste najpre mora biti obaveštena veterinarska služba koja izlaskom na teren konstatuje smrt životinje i potom je skidanjem markice praktino briše sa evidencije. Problem nastaje kada se ovaj deo posla završi , a vlasnik praktično nema rešenje za zbrinjavnje njenog leša jer po zakonu tada bi trebalo da se pristupi neškodljivom načinu zbrinjavanja što znači da ona ne može biti zakopana po nahodjenju vlasnika.
Ipak situacija je najčešće upravo takva da seljaci pogotovo iz udaljenijih sela izaberu neko po njima odgovarajuće mesto i životinju zakopaju. „ To sve nije ni malo jednostavno jer smo u par navrata morali da angažujemo pauka da bismo recimo podigli kravu. Nama je pripala ta obaveza zbrinjavanja leševa uginulih životinja jer imamo službu zoohigijene , ali smo za to potpuno neopremljeni. Zato ćemo sada nabaviti kamion za prevoz i hladnjaču koju ćemo postaviti najverovatnije na prostoru deponije“, objašnjava direktor „Vidraka“ Djordje Milanović.
Po njegovim rečima leševi uginulih životinja o sada su odvoženi u spalionicu u Indjiji , ali ta spalionica više ne postoji pa će budui prevoz ići do Ćuprije. Pored toga što će biti uložena sredstva u ovo opremanje „Vidraku“ će i dalje ostati trošak prevoza i spaljivanja . „ Oni naplaćuju po kilogramu i to nisu male sume novca , ali mi spalionicu nemamo , a nemamo ni kome da naplatimo pa to praktično ostaje trošak preduzeća“, kaže Milanović.
Situacija u ovoj oblasti poslednjih godina donekle se i popravila upravo zbog moranja vlasnika da uginulu životinju prijave jer je registrovana, a ranijih godina nije postojala nikakva evidencija niti nadzor nad zbrinjavanjem leševa životinja . Praksa pokazuje da su vlasnici tada najčešće leševe bacali u duboke jame ili zakopavali na mestima za koje procene da jee odgovarajuće. Struka kaže da ovaj vid nije dobar jer se može desiti da ukoliko je životinja bila zaražena nekom bolešću ukoliko do njenog leša dodju divlje životinje može doći do širenja zaraze.
Grad Valjevo i „Vidrak“ napravili su prvi korak ka ozbiljnijem rešavanju ovog problema , a kako njavljuju u Vidraku javna nabavka biće raspisana već krajem januara.
S.V.