Da li će u Domu vojske biti Biblioteka ili nešto drugo po svemu sudeći odlučiće nova vlast u Valjevu nakon izbora. Kakva god namena bila potreban novac za uredjenje enterijera moraće da zatraže od ministarstva.
Grad Valjevo je 2010. godine otkupio objekat Doma vojske od Republike Srbije – Ministarstva odbrane za 51 333 294 dinara. Kako je pribavljeni objekat zbog dugogodišnjeg nekorišćenja bio u lošem stanju, Grad je u cilju sprečavanja njegovog daljeg propadanja pristupio realizaciji rekonstrukcije krovne konstrukcije , fasade i stolarije za šta je izdvojena suma od blizu 32 miliona dinara. Za završetak kompletnih unutrašnjih radova na Domu vojske potrebno je još 100 miliona dinara, a grad taj novac nema, potvrdili su svojevremeno članovi Veća , a potom i Skupština grada.Kako ovaj objekat ne bi propadao doneta je odluka o prodaji Doma vojske po ceni od 905.000 evra . Prodaja objekta u dva navrata nije bila uspešna jer su uslovi kojih bi novi kupac morao da se pridržava takvi da umnogome ograničavaju gotovo svaku delatnost.
Od prodaje se nakon toga odustalo, ali je problem namene objekta ostao je sveprisutan. —– -Prethodnih nekoliko godina jedna od opcija je bila da se u Dom vojske preseli Biblioteka i dosta ljudi je upravo to predlagalo. Gradsko rukovodstvo nije prihvatilo jer smo zaključili da bi to bio finansijski ne održiv sistem, tako da smo se odlučili za prodaju Doma vojske, za koji nije bilo zaintresovanih ni nakon dva oglasa. Sada je Biblioteka ozbiljan kandidat da se useli u taj prostor, ali o tome će odlučivati drugi-, rekao je gradonačelnik Stanko Terzić.
U proteklih 6 godina o ovoj zgradi se gotovo uvek govorilo sa nedoumicom njene namene. Ideje koje su se u proteklim godinama mogle čute kretale su se od Kulturnog centra , galerijskog prostora do zgrade dela gradske administracije. Gradski čelnici su istovremeno širom otvorili vrata za sve one koji žele da preuzmu objekat na staranje da to i učine , ali se niko na takav znak nije ni javio. U brojnim kulturnim Udruženjima na pitanje , zašto ne preuzmete objekat, ako imate idejna rešenja, preovladavalo je mišljenje da nemaju novca za tako nešto te i da održavanje takvog objekta puno košta.
Problem opredeljenja namene, dakle, usko je povezan sa potrebnim sredstvima ne samo za unutrašnju rekonstrukciju već i za održavanje objekta nakon odredjenja namene.
Interesantno je da je upravo slučaj Doma vojske bio predmet žestokih političkih napada na sadašnju još uvek aktuelnu vlast uglavnom iz ugla osude zbog odluke o prodaji objekta . Ipak niko od onih koji su se protivili ovoj odluci nije dao konkretne predloge rešenja najpre za nastavak radova , a potom i za održivost istog.
Izvesno je da ukoliko naredna vlast donese odluku o preseljenju Biblioteke , koja trenutno radi u dva objekta, mora doneti odluku ne samo o finansiranju Doma vojske već i pronaći rešenja za dva objekta koja će u tom trenutku ostati neiskorišćena.
Impozantna gradjevina, koja je za sada sačuvana od daljeg propadanja i koja je kroz istoriju Valjeva imala važno mesto u kulturnom i pre svega društvenom životu postala je tako „kamen oko vrata“ svakoj vlasti , a ozbiljan zahtev gradskom budžetu.
Dom vojske, nekadašnji Oficirski dom, je građen u periodu od 1926. do 1930. godine isključivo od ličnih sredstava aktivnih, penzionisanih i rezervnih oficira Drinske divizije prvog poziva čije je sedište bilo u Valjevu.
S.V.