Svaka sednica Skupštine košta , najpre dnevnicu u visini od 3000 dinara za odbornika , a potom I naknade za članove Komisija ukoliko su se sastajale pred sednicu. Medju Komisijama koje grad plaća najviše novca odlazi Komisiji za planove čiji članovi dobijaju 10 000 dinara po sednici .
Skupština grada obrazuje stalna i povremena radna tela za razmatranje pitanja iz njene nadležnosti. Stalna radna tela daju Skupštini mišljenja na predloge propisa i drugih akata koje donosi Skupština, podnose amandmane na predloge opštih akata,razmatraju pitanja i sagledavaju stanje u oblasti za koju su obrazovana i obavljaju druge poslove u skladu sa odlukama Skupštine.
Stalna radna tela su:
– Komisija za budžet i finansije,
– Komisija za urbanizam, komunalne delatnosti i zaštitu životne sredine,
– Komisija za statutarna pitanja, organizaciju i normativna akta Skupštine,
– Komisija za kadrovska i administrativna pitanja i radne odnose,
– Mandatno – imunitetska komisija,
– Komisija za predstavke i žalbe,
– Komisija za društvene delatnosti i obrazovanje,
– Komisija za selo i poljoprivredu,
– Komisija za privredu
Predsednika i članove radnih tela bira i razrešava Skupština grada.Za članove radnih tela, pored odbornika, Skupština grada bira i određeni broj građana, koji ne može biti veći od broja odbornika u radnom telu.Predsednik radnog tela bira se iz reda odbornika.Odbornik može biti član samo dva radna tela. Skupštinska Komisija ima sedam članova I to u odnosu 4:3 za odbornike I gradjane. Tako kaže Zakon. U praksi to nije tako. Na spisku članova skupštinskih komisija dostavljenom Vamediji jasno se vidi da su u njima samo odbornici I isključivo odbornici. Tu ostalih gradjana nema. Zašto ova zakonska preporuka nije ispoštovana nije poznato.Naknada za članstvo u ovim komisijama plaća se 1000 dinara svakom odborniku članu po održanoj sednici komisije. Što će reći da ukoliko se komisija sastne samo jednom u mesecu na kraju godine taj iznos po jednoj komisiji može dostići 84 000 dinara. U skupštinskim poslovima kažu da se komisije sastaju po potrebi u zavisnosti od sednice Skupštine I dnevnog reda tako da se ne sastaju svakog meseca. Kako grad ima devet stalnih komisija po sedam članova jasno je da se radi o minimalnom izdvajanju od 63 000 dinara ukoliko bi se komisije sastale svaka samo jednom godišnje , a sastaju se minimum četiri puta godišnje što I na osnovu ovog minimuma znači izdvajanja iz budžeta u visini od 252 000 dinara.
Posebno mesto zauzima komisija koju po odluci ministarstva formira gradonačelnik , a to je Komisija za planove koja je po svemu posebna. Najpre sastaje se , kako navode u Upravi svakog meseca I njihova naknada je 10 000 dinara po članu za održanu sednicu . Što će reći da ukoliko se sastane samo jednom mesečno na kraju godine ova Komisija košta grad 1,08 miliona dinara. Tri člana ove komisije postavlja ministarstvo gradjevine , a ovdašnji članovi su : Zoran Nikolić, Tihomir Dražić, Zoran Matić, Boban Živanović, Violeta Petrović, Jasna Aleksić.
Pomalo je nejasno postojanje ove komisije ako se zna da grad ima svoje odeljenje za urbanizam koje izradjuje planove, potom Veće koje te planove razmatra I na kraju Skupštinu koja te planove usvaja odnosno odbacuje ukoliko nisu zadovoljavajući. Šta u tom slučaju radi komisija ?
Praksa pokazuje da se neke Komisije zakazuju I zasedaju samo pred sednice Skupštine dok Skupština posebno može formirati I privremene Komisije . U zavisnosti od potrebe , teme na sednici Skupštine može biti zatraženo formiranje posebnih Komisija koje potom u smislu članstva odredjuje gradonačelnik. Ipak svaka od tih povremenih ili privremenih Komisija može se sastati , ali I ne mora . U praksi su do sada vidjene razne Komisije koje su praktično po zahtevu bile osnovane , ali nikada nisu opravdale svoje postojanje niti su odradile traženi posao. Stoga je u praksi postalo opšte prihvaćeno mišljenje da ukoliko se u praksi nešto ne želi realizovati , otkriti, utvrditi treba osnovati Komisiju. Osnivanje Komisije zvuči transparentno, zadovoljava zahtev, ali niko neće odgovarati ukoliko Komisije ne urade svoj deo posla. One mogu biti I sprečene u radu iz različitih objektivnih razloga , ali mogu I tendenciozno odustati od rada odnosno biti opstruirane od strane nekog člana u zavisnosti šta se zapravo želi postići. Naknade za rad u privremenim Komisijama najčešće nema pa je to možda razlog što njihov rad nije u svakom smislu obavezujući .
U praksi je moguće naći primere I za jednu I za drugu tvrdnju , a na desetine komisija osnivane su u prethodnim godinama . Neke se nikada nisu sastale. Neke su pak odradile svoj posao I to su najčešće Komisije koje se osnivaju radi obaveze odlučivanja po pojedinim konkursima za koje politički faktori strogo vode računa ko će se u njima naći . Članstvo u takvim komisijama ima za cilj sprovodjenje neke odluke većine . Da li se onda nerealizacija traženog od neke privremene Komisije u zavisnosti od njenog članstva može takodje smatrati odlukom većine po nekom pitanju? Vrlo je moguće da je upravo tako. Pa se neminovno dolazi do toga da kada se čuje ponovo za osnivanje neke Komisije u obzir treba uzeti ko je tražio Komisiju, sa kojom namerom, a posebno ko su članovi tražene Komisije . Tada će se možda već unapred znati ishod I celishodnost njenog postojanja I rada. Do tada sve plaćamo iz budžeta odnosno od novca gradjana.
S.V.