Slava grada Valjeva jedino je oko čega smo se do sada u Valjevu složili. Sve ostalo je pod znakom pitanja pa i dolazeći Dan grada . Za ovaj svečani datum u Valjevu neće biti nikakvih svečanosti.
Priča o Danu grada počela je da propada onog trenutka kada se u javnosti u žaru promena povela priča o promeni datuma. Umesto 15. septembra koji je skoro 50 godina svetkovan u Valjevu odredjen je novi kompromisni datum 20. mart.Ovaj datum predstavlja dan kada je Valjevo prvi put oslobodjeno od Turaka.
Turci su svakako jedini slučaj kada su Valjevci bili svi na jednoj strani , a protiv Turaka. Od tog dana ujedinjenja takvih dana više nije bilo. Razumljivo je što je taj 20 mart bio datum oko koga nije bilo polemike .
Promene 2000. godine donele su mnogo toga pa i eto promenu datuma , ali je nakon toga postalo jasno da –Vuk dlaku menja , ali ćud nikako!
Za vreme obeležavanja 15. septembra bile su ustanovljene Septembarske nagrade. Poslednji dobitnici ove nagrade bili su te 2000-te godine Milutin Mrkonjić i Direkcija za obnovu .
Dakle ustanovili smo novi datum 2004.godine , raskrstili sa Septembarskim nagradama , složili se da su Turci neutralna teritorija , ko nas je onda terao da nagrade vraćamo ponovo ?
Kako sve treba da ide napred od te 2000 -te godine postignut je konsenzus da ne treba dodeliti jednu nagradu nego više nagrada za različite oblasti. Demokratija tada stupa na scenu poručivši neka narod predloži kandidate. I narod ko narod krenuo sa predlozima .
Ali u Valjevu stiže potvrda nije važno ko je predložen nego ko odlučuje . A odlučuje Skupština. Čim Skupština odlučuje , a u njoj sede politički predstavnici raznih partija jasno je da odluka odmah mora biti politička . U medjuvremenu se nagradama bavi Komisija koju opet pravi politika . Nije krenulo loše , ali smo već 2012. godine imali situaciju. Za jednu od nagrada predložen je Dušan Mihailović. Javnost pokazuje interesovanje za ovaj slučaj jer u Valjevu nema nikog starijeg od 30 godina ko ne zna ko je Mihailović. Rodjeni Valjevac , bio potpredsednik, pa predsednik gradske vlade, a onda i gradonačelnik.Svojevremeno potpredsednik Vlade, pa na koncu I ministar policije . Uznemirili su se tada pojedni politički faktori objašnjavajući da ne bi trebalo da se vraćamo na staro , a pritom nisu mislili na činjenicu da je te 2012. godine Mihailović imao 64 godine, već možda nešto novo. Zbog nekoliko godina koje je proveo kao zaposleni u Službi državne bezbednosti bilo je I onih koji su se pitali da to sad baš UDBA OZNA ne miruju? Uzalud su neki vikali iz sveg glasa da se u Valjevu I danas vidi šta je Mihailović uradio za njega mišljenje da je to ipak politički motivisano bilo je snažnije .Ostalo je nerazumljivo je zašto je problem I ako je politički predlog kad je I odluka na kraju politička ?
Kompromis je pronadjen 2013. godine u valjevskim dobrim djacima koji su dobili po 30 ili 40 000 dinara . Niko ni pomenuo nije ni nagrade ni svečanost. Godinu dana kasnije nikom nije dobro kad se pomene Dan grada, ali te 2014 neke nagrade bivaju dodeljene bar njih pet jer je stigao mali broj predloga. Prošle godine nagrade su dodeljene uz malu zakulisnu radnju komisije , ali na Svečanoj akademiji čuli se aplauzi.
I tako dodjosmo na naslovne strane , a da nismo ni slutili da bi nagrade I “Valjevska podvala” mogle biti jedno te isto pa I da od njih možemo napraviti brend. Estradne zvezde imaju jedan stav – neka se piše o meni pa makar bilo I najgore . Valjevo za sedam dana nekoliko puta osvanulo na naslovnim stranama . Besplatna reklama.
Gde je sad zapelo?
Osim što su pojedini članovi komisije sami sebe I predložili ili izabrali medju kandidatima se pojavilo jedno ime , dr Boško Djukanović. Šta je problem, povikaše neki , Djukanović je kardio hirurg svetskog glasa? Pa I Dule Mihailović je bio potpredsednik Vlade I ministar policije I mi I dalje volimo da se fotografišemo na Trgu Živojina Mišića pa ništa . Nisu to reference . U strahu od akutnog infarkta nastala je panika. Iako bi svako razuman ukoliko treba da bira da ga Djuković primi na Dedinju I spase život- izabrao život, neki su bili mišljenja, nema života ako si politički mrtav.
Nije moguće da je opet politika? A gde je demokratija ? Gde su stubovi ove države I ovog društva? Sa čim ćemo pred Angelu Merkel?
“Mene, ako se sete na dan bezbednosti, sete se, ako se ne sete nikom ništa, to je bila moja dužnost, da radim…Najveće zadovoljstvo biće mi misao da sam jednog čoveka izveo na pravi put”
I eto opet dobre volje Valjevaca . Kompromis. Taj kompromis znači nema nagrada , nema svečanosti nema ni Dana grada , a Dana, ako se ko seti-seti.
Ostaje nam još taj Duhovski ponedeljak, slava Grada. Oko ovog datuma se još nismo sporili . A možemo. Jer Trojice se svetkuju tri dana . Što ne bi naša slava bila na Prve Trojice ili na Treće ? I ko je odlučio da to budu Druge? Što Valjevo uvek drugo nikad prvo? Uostalom ima ovde I ateista , a I drugih veroispovesti.
Kako nam ide ? Možemo li da počnemo raspravu? Pa da se do kompromisa mi usaglasimo “ko je vjera , a ko je nevjera”….
S.V.