Posle promocije u Beogradu pisacVlada Arsić predstavio je svoj roman „Kad zvona zaneme“ i Valjevcima. Priča o Valjevskoj ratnoj bolnici sažima priču o ljubavi, gubljenju, bliskosti u vreme kada je Valjevo bilo grad smrti.
Roman „Kad zvona zaneme“ nastao je najpre iz ideje obeležavanja Sto godina Valjevske ratne bolnice, ali već uveliko živi svoj život nezavisno od same godišnjice. Dr Vladimir Krivošejev direktor Muzeja u Valjevu objasnio je da je Arsiću ideju za roman dao u toku organizovanja izložbe tim povodom . „ Valjevo je te 1914-1915 godine bilo grad bolnica, svi objekti u gradu i hoteli i kafane i sve važne zgrade pored bolničkih bile su pretvorene u bolnicu. S pravom se kaže da je Valjevo bilo grad smrti jer je u gradu tada umrlo 3500 civila , 4000 vojnika i još 25000 austrougarskih zarobljenika. Dakle deset hiljada ljudi ima svoje grobove ovde u Valjevu iz tog vremena“, rekao je Krivošejev.
Sam naziv „Kad zvona zaneme“, praktično je podatak iz tog vremena koji je malo poznat javnosti , a to je da je to jedini put kada se civilna vlast umešala u poslove crkve. Naime, crkvenim zvonom oglašavala se smrt gradjana , ali je tih dana toliko ljudi umiralo u Valjevu da zvona nisu prestajala da zvone pa je doneta odluka da se zabrane crkvena zvona.
„Dobio sam jako puno materijala i sve su to bile neke posebne priče neki životni trenutci za koje sam brzo shvatio da ne mogu svi stati u jednu knjigu . Nemoguće je to bilo. Zato sam odlučio da sve te važne ljude dogadjaje i mesta poveže izmišljeni lik Andrije Srećkovića lekara u bolnici koji u tom stradanju gubi suprugu i mladjeg sina , a nešto kasnije u Drugom svetskom ratu i starijeg. Radnja počinje u zatvoru posle Drugog svetskog rata kada je Srećković već ozbiljno u godinama i starac koji nema šta da izgubi jer je već izgubio sve“, ispričao je autor romana Vlada Arsić.
Kao gost na promociji književnik Radovan Beli Marković za Arsićevu knjigu kaže da je delo koje osvetljava mračna vremena , a da je istovremeno književnost jedino ta koja može pročistiti i ozdraviti svako vreme pa i ovo u kom živimo.
„Odlučio sam se za srećan kraj u knjizi jer toliko je smrti bilo i tuge u tom vremenu u celoj priči da mislim da su svi na kraju zaslužili srećan kraj . On je utoliko srećan koliko je moguće razumeti da postoji i sreća u nesreći“, rekao je Arsić.
Knjigu je izdalo izdavaštvo RTS-a koje se inače u najvećoj meri bavi dokumentaristikom , ali su kako kažu u ovoj knjizi videli dopunu i zaokruženje celine vezane za pomenuti period pa i izdavačku ediciju u okviru koje su objavljeni tekstovi američkog novinara Džona Rida i holandskog lekara Arijusa Van Tinhovena.
S.V.