Još nije bivalo da politička partija koja namerava ozbiljno da učestvuje u izbornoj trci na lokalnom nivou , gradjanima ne predstavi svoj program na osnovu kog bi isti trebalo da donesu odluku o tome za koga će glasati. Nije bivalo, ali sada biva. Na konvenciji SNS-a 37 puta pomenut Aleksandar Vučić za sat vremena.
Program sa kojiim neka politička partija izlazi pred birače može se smatrati osnovom buduće vlasti , ukoliko je ostvari, pa i nekom vrstom obećanja. Nije bila retkost u prošlosti da se politički protivnici na kraju mandata jedne partije osvrnu uravo na sve ono što je protivnik obećao , a nije ispunio za vreme svoje vladavine .
Za sada su u Valjevu sa programom izašle dve partije SPS i DS . Uporedo sa predstavljanjem programa predstavljaju se i ljudi koji se kandiduju za ostvarenje tih programa. Kandidati za odbornike na listama koje partije predlažu zapravo se tako mogu i posmatrati kao garanti ostvarenja obećanih programa.
Shodno iskustvu na političkoj sceni Srbije , ali i sveta , nijedna partija ne može pred birače izaći bez programa ili ljudi. Ili može?
Valjevo će izvesno biti upisano kao nesvakidašnji model učešća u izbornoj trci jer iako slovi za veliku partiju SNS čak ni na svojoj izbornoj konvenciji nije gradjanima rekao šta je to zbog čega bi gradjjani na lokalu trebalo da glasaju upravo za njih. Da li su to odbornički kandidati ? Da li je to ozbiljan program privlačenja investicija ili je pak centralna tačka njihovog programa , socijalna zaštita , možda poljoprivreda ili kultura?
Umesto toga gradjani su mogli da čuju o lideru partije Aleksandru Vučiću u gotovo svih sedam padeža . „ Sa Vučićem , uz Vučića , za Vučića…“, povikao je sa govornice poslanički kandidat ove partije Mihailo Jokić. Pažljivom evidencijom , verovali ili ne, lider Vučić pomenut je čak 37 puta za sat vremena koliko je trajala konvencija.
Dakle, gradjani su nakon ovih poruka mogli da zaključe da će Vučić u Valjevu uraditi ulice i puteve, lično će uposliti 8 000 nezaposlenih u Krušik. Vučić bi trebalo da donese bolji standard u Valjevu , završi započete gradske investicije .
Možda Vučić sve to i može , ali je pitanje kada će se on baviti državnim poslovima , ako toliko vremena bude provodio u Valjevu?
Program je dakle Vučić u sedam padeža i za svaki put ponovljeno 37 puta.
Biografija odbornika ovde ne igra nikakvu ulogu jer jasno je da sa Vučićevom biografijom oni ne mogu da se porede. Zato još uvek nema programa i ljudi. A i što će im kad imaju jednog za sve ?
Ili su se valjevski naprednjaci zaigrali verujući da je Vučić ništa drugo do multipraktika ili 7 u 1, ili 37 u 1?
Logično pitanje bi bilo i zašto je program i zašto su ljudi koji su izabrani kao najbolji u SNS-u obavijeni velom tajne?
Neko je ovih dana citirao Kenedija pa kao dobar podsetniik, kad je već pomenut, a na temu tajnosti možda dobro dodje i deo njegovog govora, održanog 1961. godine, u kom kaže : „ Sama reč tajnost, suprotna je slobodnom i otvorenom društvu. I mi smo kao ljudi, po svojoj prirodi i istorijskom nasleđu suprotstavljeni tajnim društvima, tajnim zavetima i tajnim procedurama. Odavno smo odlučili da opasnost od prekomernog i neovlašćenog skrivanja određenih dokumenata daleko nadilazi opasnost koja je u startu dovela do takvih mera“.
Možda bi korak dalje u citatima mogli da se podsetimo i M.L. Kinga koji je rekao : „ Ja imam san“.
Na ovu temu govorio je kandidat za gradonačelnika SNS-a u Valjevu Slobodan Gvozdenović rekavši da mu je san da Valjevo bude vraćeno u vreme Dušana Mihailovića.
Da ne bude malodušnosti , bar smo naučili padeže. Izostao je jedino vokativ : Hej Vučiću, šta ćemo ako pobedimo?
S.V.