U Valjevu za 1.maj beležimo više od 8 000 nezaposlenih i prosečnu zaradu od 39 000 dinara.Jedino značenje koje ovaj praznik još ima ogleda se u dva neradna dana za zaposlene u javnom sektoru.
Na žalost mnogo godina unazad Valjevo Praznik rada dočekuje uz veliki broj nezaposlenih od koji su mnogi izgubili nadu u zaposlenje uopšte. Sporadična zapošljavanja proteklih godina nisu bitnije uticala na promenu broja nezaposlenih, a veliko je pitanje kada bi se ova cifra realno mogla smanjiti.
Takvo minimalno zapošljavanje prate uporedo i otpuštanja koja i dalje traju u privatnom sektoru pa nekog većeg i značajnijeg pomeranja u brojkama nema. Na evidenciji nezaposlenih i dalje su najbrojnije žene i mladi.
U Srbiji je na snazi zabrana zapošljavanja , ali je i pitanje, sve i da nije koliko bi ljudi još moglo biti primljeno u javni sektor koji je trenutno jedini sposoban da zapošljava i obezbedi stabilnu isplatu zarada. Valjevo takodje očekuje još jedan talas smanjenja broja zaposlenih u javnom sektoru, bar kako je to Vlada prošle godine najavila i pitanje je bez kojih će sve kadrova Valjevo i ostati.
Prirodnim odlivom, odlaskom u penziju bez mogućnosti novog zapošljavanja, Valjevo ostaje bez stručnjaka za mnoge oblasti, na ovu činjenicu ukazali su gradski rukovodioci.
Kako je poslednjih skoro 20 godina na snazi partijsko, failijarno i nasledno zapošljavanje u javnim prduzećima i Gradskoj upravi sve su dominantniji oni koji se nisu zaposlili da bi radili već da u lagodnosti zagarantovanog posla i rešenja na neodredjeno sačekali penziju . Pitanje njihove kvalifikacije prilikom zapošljavanja niko nije svojevremeno postavljao pa ne čudi konstatacija da nam nedostaju važni kadrovi.
Grad u toku godine pokušava da izdvajanjima subvencioniše i podstakne zapošljavanje, ali godinama izostaje evaluacija uloženih sredstava pa samim tim i efekata takvog oblika subvencionisanja.
Industrijska zona koja gradu treba da donese nove zaposlene i pokretanje privrede već je praktično popunjena i njeni kapaciteti, sve je izvesnije, moraju biti prošireni.
U Valjevu je trenutno prosečna zarada 39 000 dinara i nju , dobro je poznato, postižu upravo zaposleni u javnom sektoru. Najveći broj zaposlenih u privatnom sektoru zaradom ne postiže ni 30 000 dinara. Prateći cene naš grad u brojnim segmentima skuplji je i od glavnog grada Beograda što uslove za normalan život čini još težim.
U takvom okruženju obeležavanje Praznika rada gubi svaki smisao , ali Valjevo bar u janoom sektoru ovaj praznik svetkovaće dva dana.Na pravo značenje ovog praznika niko više i ne misli i on za mnoge nema nikakav drugi značaj sem da se raddi o neradnim danima.
Istorijat
4. maja 1886. stotine hiljada američkih radnika su izašli na ulice da bi zahtevali opšte prihvatanje osmočasovnog radnog dana. Čikago je bio centar pokreta. Radnici su tamo mesecima agitovali za osmočasovno radno vreme i uoči 1. maja njih 50.000 je već bilo u štrajku. Novih 30.000 pridružilo im se sledećeg dana; to je dovelo veći deo čikaške proizvodnje do zastoja.
Grupa anarhista, predvođena Avgustom Spajsom i Albertom Parsonsom, pozvala je radnike da se i sami naoružaju i u utorak uveče (4. maj) učestvuju u masovnim demonstracijama na Trgu Hejmarket (Haymarket). Izgledalo je da su demonstracije sa samo 3.000 bile potpuni promašaj. Ali pred kraj osoba čiji identitet nikad nije utvrđen bacila je bombu koja je ubila 7 i ranila 67 policajaca.
250.000 ljudi postrojilo se duž ulica Čikaga dok je Parsonova pogrebna povorka prolazila gradom, kako bi izrazili svoju solidarnost sa pogubljenim radnicima.
Od tada, na Prvom kongresu 2. Internacionale održanom 1889. odlučeno je: „Prvi maj je zajednički praznik svih zemalja na kojima radnička klasa treba da manifestuje jedinstvo svojih zahteva i svoju klasnu solidarnost“. Od tada se svake godine obeležava tragični Hejmarketovski događaj kao dan međunarodne radničke solidarnosti u vidu demonstracija. Za radnike i sindikaliste širom sveta, Hejmarket je postao simbol potpune nejednakosti i nepravde kapitalističkog društva. Do današnjeg dana, kako u našoj zemlji, tako i u celom svetu, taj dan se obeležava u spomen mučenicima sa trga „Hejmarket“.