Jezero brane Rovni nalazi se trenutno na koti 347 i puni se kako je to i očekivano. Sve opštine potvrdile potrebu za vodom iz ovog jezera čije svakodnevne analize pokazuju da je odličnog kvaliteta. JP Kolubara ovih dana traži sredstva za nastavak izgradnje cevovoda pijaće vode.
Trenutno punjenje akumulacije stiglo je do kote 347 što podazumeva da u akumulacionom jezeru trenutno ima oko 27 miliona kubika vode. „ Svi radovi potrebni za ovu akumulaciju su završeni i u toku je tehničko ispitivanje samog objekta i opreme. To podrazuemva merenja, dotok vode, brzina dotoka, potpuna analiza vode koja podrazumeva, bistrinu , hemijski kvalitet, ph vrednosti . To radi komisija i za sada su svi paramtri jako dobri i nema odstupanja. Sledeće godine kada dostignemo kotu 364 , sva ispitivanja završena tada možemo dobiti tehničk dozvolu i brana može biti stavljena u funkciju.“kaže direktor JP „Kolubara“ Miodrag Marković koji dodaje da je po pitanju hemijske ispravnosti vode poslednja uradjena analiza pokazala da je voda boljeg kvaliteta i hemijske ispravnosti nego što je ima izvorište Paklje.
Velike kiše ove godine dovode do povećanog dotoka vode što dovodi do atipičnih primera izdašnosti reka koje pune jezero , ali ta činjenica ne utiče niti bitnije menja plans punjenja akumulacije . Projekat predvidja za narednu godinu i plansko poribljavanje jezera kada se dostigne količina vode od 51 miliona kubika koja će potom biti spuštena na količinu od 40 miliona kubika što će biti i održavana količina vode. „ Ta razlika od 10 miliona kubika će biti slobodna i služiće upravo kao zaštita od jakog poplavnog talasa. Kada se stabilizuje količina vode na tim parametrima jezero će biti i poribljeno“, objašnjava Marković.
Nakon dobijanja tehničke dozvole uslediće faza izgradnje cevocvoda pijaće vode , odnosno njegovog daljeg nastavka. JP „Kolubara“ trenutno traži sredstva za nastavk gradnje. „ Videćemo da li ćemo ove godine uspeti da nadjemo sredstva za dalju gradnju cevovoda jer do sada smo stigli do Slovca i to je kraj i projektne dokumentacije i cevovoda koji je bio predvidjen. Aplicirali smo i ove godine kod Direkcije za vode koja je finansijer celog hidroakumulacionog sistema , za sredstva izgradnje cevovoda do Lazarevca i Mionice stim da smo do Mionice uspeli da uradimo projektnu dokumentaciju , dobijemo gradjevinsku dozvolu i otkupimo zemljište kroz koje će cevovod proći.Mionica je praktično prva destinacija koja bi mogla da koristi vodu posle Valjeva.. Ukoliko dobijemo sredstva mi ćemo vrlo brzo moći da završimo taj cevovod prema opštinama koje su i predvidjene samim projektom“, kaže Marković.
Na pitanje Vamedie da je tačno da je bilo koja opština odustala s obzirom da se u javnosti spekuliše takvom pričom Marković decidno tvrdi da nijedna opština nije odustala. „ Mi smo imali sastanak na kome su bili svi predstavnici opština učesnica i svi su do jedne potvdili nameru da učestvuju sa nama u apliciranju za sredstva . Oni su potvrdili da imaju potrebu za vodom , pogotovo Lazarevac i Lajkovac pa i Ub . Oni su izrazili nameru da nastavimo sa ovim projektom i dovedemo ga do kraja“, odgovorio je Marković.
On potvrdjuje da je Valjevo većinski vlasnik, a država jedini finansijer pa i da će akumulacijom upravljati onaj koga za to ovlaste država i Grad Valjevo.
Za preostalu projektnu dokumentaciju neophodno je oko 40 miliona dinara dok preostala izgradnja cevovoda treba da košta od 5 do 6 miliona evra.
„ Mi smo u podbranskom delu već uradili manju fabriku za preradu vode koja je identična onoj koju Valjevo ima samo je manjeg kapaciteta i mi već sada možemo da snabdevamo vodom meštane Stuba i Rovni . Sve dozvole su pribavljene i ta fabrika može da snabdeva vodom oko 7000 stanovnika ovih sela i prema Poćuti . Mi smo tražili sredstva i za taj cevovod i mislim da ćemo ih dobiti jer u tom zahtevu imamo podrđku i grada Valjeva“, zaključio je Marković.
S.V.