U Valjevu žive Valjevci i to su svi oni koji se tako osećaju ipak često se mogu čuti izjave da u Valjevu vredi samo ono što je iz popularnog „kruga dvojke“ . Dakle stari Valjevci? Istorija Valjeva kaže da su stari Valjevci jedino Bairci , a to baš i nije u“ krugu dvojke“.
Kako izračunati ko su stari Valjevci i od koje godine počinje računanje, pitanje je koje smo postavili istoričaru dr Vladimiru Krivošejevu . „To je jako teško. Jako. Ako pratimo razvoj Valjeva od tridesetih godina devetnaestog veka , kad su Turci definitivno napustili Valjevo, tada je broj povećanja stanovništva iz decenije u deceniju bio relativno mali , pred Prvi svetski rat broj stanovnika grada se uvećao za 100%. Praktično sa 4000 stanovnika došlo se na osam hiljada.pred Drugi svetski rat Valjevo je imalo 12 000 stanovnika. Šta to govori? Dolazak ljudi sa strane nije bio veliki , ali ko je dolazio , dolazili su ljudi koji su podizali valjevsku kulturu. Olazi jedan Prikelmajer, dolazi Ajhinger, stranci koji se doseljavaju i donose svoju kulturu. Oni se asimiluju kao manjina i prihvataju načine i običaje većine“, objašnjava Krivošejev.
Po njegovim rečima posle Drugog svetskog rata dolazi do ubrzane industrijalizacije i oni koji dolaze u Valjevo dolaze za kratko vreme u velikom broju. „ Praktično oni koji sa strane dolaze posle Drugog svetskog rata oni postaju većina u Valjevu . I pošto su većina , ne osećaju potrebu, ne nalaze način da se asimiliju u neku drugu grupu već toj grupi nameću sebe i svoju kutluru. Oni su došli s raznih strana iz Srbije , ali i iz okoline Valjeva prvenstveno zbog fabrika“, kaže Krivošejev.
Na konkretno pitanje na koje se godine onda misli kada se kaže stari Valjevci Krivošejev sa osmehom odgovara: „ To je subjektivno. Neko misli ako je on rodjen u Valjevu on je stari Valjevac , drugi misle ako je otac rodjen , teći ako mu je rodjen deda on je stari Valjevac. To ljudi svojataju vrlo subjektivno. Znam tačno na šta ciljate , na centar grada siguran sam . Pa pogledajte od kada datiraju zgrade u centru i kad su se tu ljudi useljavali. Kad su dobili posao tada su došli . Centar grada se menjao , proširivao , to svi znaju . Ali ako ćemo realno , istinito i istorijski , u velikom broju Valjevci koji su poreklom iz devetnaestog veka su grupisani na jednom mestu , a to su stanovnici Baira. Stanovnici Baira“, zaključuje Krivošejev.
Da istorija ne mora da bude sakrivena i neistražena oblast svedoče neka imena u koja se Valjevci „stari i novi“ zaklinju , a to su pre svega svi Nenadovići koji nisu rodjeni u centru, Desanka Maksimović rodjena u Rabrovici, Milovan Glišić iz Degurića Gradac. i to su samo neka imena ljudi koji nisu rodjeni u Valjevu , a u njemu su ostavili neizbrisiv trag . Da li onda kada se busamo u grudi sa adresom u ličnoj karti iz Zlokućana ili Pantićeve , možda Karadjordjeve i kažemo „Stari Valjevci i rodjeni u Valjevu „ zapravo negiramo sva ova velika imena ? Treba li da ih se odreknemo jer im u knjizi rodjenih piše Rabrovica, Struganik, Gradac?
„Pravi se Valjevci poznaju po stanju duha, a ne po mestu rodjenja, zapamtite to“, reče na kraju Krivošejv.
S.V.