Pitanje da li smo politički sazreli gotovo nikada se ne postavlja biraču, bar to ne čine političari. U obraćanju narodu, gradjanima , oni koriste neke druge metode kojima potvrdjuju da birači zapravo na kraju čuju ono što političari žele da čuju, a ne ono što bi mogla biti tema koja uvodi u polemiku i što bi realno birača trebalo da zanima.Političari obilatio koriste greške u zaključivanju i argumentaciji.
Komuniciranje izmedju političara i gradjana veština je koja se osvaja i o kojoj su napisane brojne knjige. Ipak verovati da bi lokalni političari mogli da slobodno vreme provode učeći o raznim oblicima komuniciranja nije najzrelije razmišljanje. Veliki političari sa nivoa države uglanom imaju plaćene osobe koje im pišu govore, usmeravaju ih i podučavaju. Lokalni se ipak više oslanjaju na sredinu u kojoj su, odnosno na poznavanje navika, strahova, potreba birača u toj sredini. Oni često "igraju" na poznate adute.
Najpre se igraju strahom birača da im može biti gore nego što je sada, ako ne glasaju za njega ili gore ih očekuje ako ga smene. Najčešće korišćena poštapalica koja se u ovom slučaju može čuti , a čula se i u kampanji u Valjevu jeste podsećanje na devedesete godine. Iako su devedesete ostale daleko iza nas i iako mnogo više ljudi sada ima problem siromaštva nego tih devedesetih samo pominjanje tih godina koje su u istoriji ispisane crvenim slovima degradacije društva i tako objašnjene narodu već izaziva strah. Birač se više ne pita da li mi je sada gore nego devedesetih?. Ako mi je gore zašto bih se plašio? Devedesete su postale sinonim i determinacija za težak period u Srbiji, to je dovoljno samo po sebi.
U Valjevu često možemo da čujemo da političari koketiraju sa biračima, podilaze im glorifikujući pripadnost lokalnoj zajendici . U obraćanjima političara , ovdašnjih, često se može čuti da : " Vama niko ne može "soliti" pamet jer vi sve znate", "Nisu Valjevci glupi pa da im neko govori ….", "Ne dozvolite da vas potcene jer Vi zaslužujete više!"
Pametni ste, sposobni, uspešni, na kraju ste i lepi po svemu jedinstveni. Verovali ili ne prema istraživanju objavljenom u jednom marketinškom časopisu konzumenti ovih rečenica , gradjani veruju u ove izjave iako mogu biti potpuno neiskrene pa i neistinite . Verovali ili ne ovaj časopis kaže-nema veze, kompliment i dalje ima efekta!
U slučaju da javnost počne da postavlja neugodna pitanja vezana za neku lošu nameru vlasti, političari će vam objasniti da su se toliko trudili. Za skupštinskom govornicom u Valjevu se čulo interesantno objašnjenje u trenutku kada je Skupština imala dilemu oko usvajanja odluke o dodeli stanova funkcionerima. " Ovu odluku pripremamo već treći put i zaista je sve podrobno ispitano , na njoj je radilo deset ljudi". Pa šta? Bilo bi logično da se zapitamo. To što je deset ljudi radilo na toj odluci to je bio njihov posao , ako odluka nije dobra to ne znači da samo zato što je dugo vremena na njoj radjeno treba da bude usvojena.Da li biste kupili cipele koje nemaju djon samo zato što je deset ljudi radilo na njima par meseci do trenutka kupovine?
Jedno od najiskorišćenijih pogrešaka u argumntacijama u Valjevu svakako jeste mišljenje većine , odnosno zaklanjanje iza takvog stava. Neka većina, koja je onom kome se saopštava nepoznata, ima mišljenje da je nešto dobro ili da je nešto loše. Ta većina kao neproveriva sama po sebi treba da ubedi onog kome se govori da je u manjini , a da političar koji se poziva na taj stav zapravo sakrije sopstvenu odluku ili udeo u odlučivanju o tome . Pa , ako je većina odlučila tako…kada je odlučila, gde je istraživanje sprovedeno, ko ga je sproveo, ko tvrdi da većina uvek zna više i bolje od manjine, na osnovu čega je to utvrdjeno? Da li ste se zapitali?Poslednji takav vidjen slučaj vezan je za Open minded fest. "Većina gradjana se žalila da ne može da spava?" Sad me sramota što sam spavala.
Mnogo je oslonaca u marketingu i za ostale greške ili argumentaciju koje se koriste u Valjevu, ali i u politici uopšte, navedene su samo one sa kojima se najčešće susrećemo. Ali nisu samo gradjani recimo "žrtve".Valjevski novinari koji po osnovama profesije jesu dužni da postavljaju pitanja, često su žrtve nečeg što se naziva "crvena haringa". Stručnjaci je objašnjavaju na sledeći način:
"Greška nerelevantan zaključak ili crvena haringa obično se objašnjava poređenjem sa psom koji je treniran da prati miris lisice bez obzira na to hoće li se susresti sa drugim mirisima koji bi ga u tome mogli ometati. U toku treninga psu će, dok prati miris lisice, biti podmetani drugi mirisi odnosno miris crvene haringe kako bi se videlo koliko uspešno ostaje na tragu lisice. Ukoliko ga miris crvene haringe omete i umesto lisice počne pratiti miris ribe, može se reći da je pas zalutao."
Ne treba posebno objašnjavati ovu tvrdnju, dovoljno je razumljiva.
"Ova greška podseća na učenika koji priča ono što najbolje zna umesto onoga što je pitan", Djordje Cvetković.
Ili na kraju: David Icke – Efekt stada: Manipulacija masama je vrlo jednostavan posao!
S.V.