Valjevska javnost već je obaveštena da bi na nekoj od sednica Skupštine mogla biti doneta oduka o povećanu naknade za odbornike sa dosadašnje 3000 na moguće 10 000 dinara i sa plaćana po sednici preći na plaćanje na mesečnom nivou. Ironija je u tome da odluku o tome treba da donesu odbornici kojima naknada i treba da se poveća.
Valjevski odbornici realno će se naći pred sudom javnosti po sopstvenom pitanju i statusu. Ovoga puta ne zbog odluke koju donose u korist grada i gradjana već u korist ili možda štetu samih sebe. Naime , poslednjih dana moglo se čuti , pa i od samog gradonačelnika Slobodana Gvozdenovića, da postoji inicijativa za povećanje iznosa naknade za odbornike i promeni sistema plaćanja. Takva inicijativa o kolikom god da se iznosu bude radio naći će se pred odbornicima. Realno govoreći naknada od 3000 dinara o održanoj sednii više je nego malo za sve one odbornike koji aktivno učestvuju u radu, a previše za one koji čak zaborave da podignu ruku kad je to potrebno. Ispred nas je sada novi saziv i još uvek je nepoznato koi će odbornici biti agillni u radu, a za koje nikada nećemo znati da li su uoppšte prisutni.
Skupština bi sada trebalo da odluči o povećanju naknade i prelasku na mesečni nivo.U drugim gradovima nakande su značajno više. Logično bi bilo da ovde , s obzirom da i zakon dozvoljava veće naknade, nema mestu ničemu drugom izuzev moralnoj dilemi odbornika. Da li u situaciji kada se najavljuje da će budžet biti za narednu godinu manji za 400 miliona dinara moemo sebi da dozvolimo da iz budžeta za ove naknade bude izdvojeno za 4biti za narednu godinu manji za 400 miliona dinara možemo sebi da dozvolimo da iz budžeta za ove naknade bude izdvojeno za 48 odbornika približno 5,7 miliona dinara. Plata predsednika Skupštine i sekretara Skupštine kao i naknada za zamenika predsednika Skupštine regulisane su drugim aktima.
Ovo pitanje dakle ima samo moralnu i nijednu drugu težinu. Ali ukoliko bi posmatrali visinu naknade kao garant kvaliteta rada u odnosu na iskustvo vezano za prethodni saziv koji se može smatrati mračnim dobom valjevskog parlamentarizma, sigurno da bi i deset hiljada dinara bilo malo.
Na Skupštini će biti da odluči, a javnost da proceni i oceni. Pomalo može se reći, sve liči na priču o tamnom vilajetu „Ako uzmeš kajaćeš se, ako ne uzmeš kajaćeš se”, a ko zna možda neki više veruju u onu kartarošku Djordja Balaševića:
„U, to je partija bila,
Još se priča o njoj,
Kibiceri u transu,
‘ladan probio znoj.
Na stolu kamara para,
Da ne spominjem broj…
I povuk’o je damu na osamnaest
Mrtav ‘ladan Boža Pub“
S.V.