U Valjevu bi trebalo da je održana Javna rasprava o nacrtu novog Statuta grada. Iako već sama po sebi reč „Javna“ znači da bi javnost trebala da učestvuje , predlaže, bude informisana u ovom slučaju nije tako. Predlagač je predvideo Javnu raspravu pisanim putem , a o pravilu učešća u ovoj „Javnoj raspravi“ iako bi trebalo da i poziv bude javan , gradjane obaveštava u delu sajta grada u delu Dokumenta lokalne samouprave. Postavlja se pitanje ko je sve učestvovao? Šta su sugestije? A mišljenje javnosti?
Javne rasprave imaju veliki značaj za borbu protiv korupcije, delujući kao preventivno sredstvo. Kao što je bitno urediti lobiranje, da bi se ograničio i obelodanio neprimereni uticaj pojedinaca i grupa koje zahvaljujući ličnim kontaktima, uticaju ili finansijskim sredstvima kojima raspolažu na izradu propisa, jednako je važno urediti i javne rasprave, i omogućiti građanima, udruženjima i svima koji žele da doprinesu kvalitetu propisa svojim znanjem da to i učine pravovremeno. Ujedno, javna rasprava može da posluži kao korektiv prethodno učinjenog netransparentnog lobiranja, time što se tokom nje može pokazati da li su rešenja o kojima se raspravlja utemeljena na stvarnoj potrebi i javnom interesu da se uredi neki odnos ili ne, navodi Transparentnost Srbija.
Javna rasprava u Valjevu povodom novog nacrta izumene Statuta grada nije naročito transprentna jer se navodi :
Član 2.
Javna rasprava o nacrtu Odluke o izmenama i dopunama Statuta grada Valjeva u trajanju od 15 (petnaest) dana sprovešće se počev od 01.08.2016. godine i trajaće zaključno sa 15.08.2016. godine.
Član 3.
Nacrt Odluke o izmenama i dopunama Statuta grada Valjeva objaviti na oglasnoj tabli organa Grada, oglasnim tablama mesnih zajednica i mesnih kancelarija na teritoriji grada Valjeva, zvaničnom sajtu grada Valjeva, uz poziv organima Grada, političkim strankama, nevladinim organizacijama i građanima da uzmu učešća u javnoj raspravi, tako što svoje primedbe i predloge mogu, u pisanom obliku dostaviti:
- Skupštini grada Valjeva, Karađorđeva br.64, kancelarija 106, sa naznakom: Komisija za izradu nacrta akta o promeni Statuta grada Valjeva i
- Elektronskom poštom putem zvaničnog sajta grada www.valjevo.rs
Poziv za učešće u javnoj raspravi uputiće se svim zainteresovanim licima i putem medija.
Zakon u našoj zemlji ne definiše jasne odrednice održavanja ali navodi: „Javna rasprava”Član 41.
Predlagač je obavezan da u pripremi zakona kojim se bitno menja uređenje nekog pitanja ili uređuje pitanje koje posebno zanima javnost sprovede javnu raspravu. Javna rasprava se može sprovesti i u pripremi strategije razvoja, uredbe i odluke.
Zakon o državnoj upravi
Zakon o državnoj upravi („Sl. glasnik RS“, br. 79/2005, 101/2007 i 95/2010), u članu 77 propisuje da su „Ministarstvo i posebna organizacija dužni da u pripremi zakona kojim se bitno menja pravni režim u jednoj oblasti ili kojim se uređuju pitanja koja posebno zanimaju javnost sprovedu javnu raspravu“ i da se „Sprovođenje javne rasprave u pripremi zakona bliže uređuje poslovnikom Vlade“.
Valjevska pravila:
Komisija koja se bavila predlogom Statuta odlučila je dakle da javna rasprava bude održana pisanim putem I kako Vamedia saznaje na pomenute adrese stigla su tri dopisa , ali Vamedia nije uspela da sazna šta je u njima napisano. Razlozi za nesaznanja su u tome što je sekretar Skupštine na godišnjem odmoru , a predsednik Skupštine tokom nedelje najčešće I ne radi već je u Beogradu I kako je ljubazno sekretarica objasnila ako dodje doći će u toku dana.
U službi informisanja nisu imali informaciju o javnoj raspravi niti o tome šta se uopšte dešavalo po tom pitanju što je ujedno I objašnjenje zašto se na sajtu grada ne navodi ni reč o toj “javnoj raspravi”.
Toliko o javnosti!
S obzirom da se u predlogu za izmenu Statuta navodi da bi Veće trebalo da ima 13 članova , gradonačelniku daju ovlašćenja koja se oduzimaju Skupštini da može raspolagati gradskom imovinom, uvode savetnici koje bi opet neko morao da plaća, jasno je da su ovo vrlo interesntna pitanja za javnost . Zašto je onda na svaki način način javnost isključena iz procesa? Šta se želi postići skrivanjem mišljenja javnosti?
Ovaj predlog Statuta svakako će se naći kao tačka dnevnog reda na sednici Skupštine pa će javnost bar videti kako je Skupština glasala. Ali šta ako je javnost imala drugačije mišljenje o ovom Statutu I izmenama? Šta ako bi, da je javnost zaista učestvovala, bile predočene sve manjkavosti ove izmene?
Da li se onda može zaključiti da je javnost očito trebala da bude izbegnuta u ovom slučaju?
Kako je sve odveć jasno , ostaje i pitanje :
Da li to znači da će I ubuduće odluke biti donošene uz javnost , a bez javnosti ?
Ili važnije :
Ako već javnost nije bitna , zašto je onda bitno manipulisati njome?