Iako je školska godina počela pre dvadeset dana brojna deca I njihovi roditelji I dalje pokušavaju da pronadju polovne knjige za ovu školsku godinu. Novi komplet knjiga može da košta do 20 000 dinara u zavisnosti od zahteva nastavnika I profesora.
Na spisku udžbenika koje dete dobije pred polazak u novi razred gotovo uvek se nadju različiti izdavači I gotovo svaki nastavnik ili učitelj ima svoje zahteve za odredjen udžbenike. Tako se lako dešava da dvoje dece u istoj porodici ne mogu koristiti zajedničke udžbenike jer su različiti zahtevi nastavnog osoblja bez obzira što deca mogu ići u istu školu.
Medju roditeljima je uvek I velika dilema koje dete sad uči pogrešno? Da li ono koje ima udžebnik koji je izdao Klet ili ono koje ima udženik Zavoda ? Nemoguće je da je isto , jer da je tako ne bi se tražili različiti izdavači.
Država Srbija svojevremeno je uvodeći privatne izdavače želela da dobije na konkurentnosti , nižim cenama , a moguće I na kvalitetu. Nijedna od ovih želja nije ispunjena jer su udžbenici vrlo skupi , a I kvalitet je diskutabilan sve češće tvrde upućeni u ovu oblast.
Ipak nastvnici ili učiteljiimaju svoje zahteve koje deca moraju da ispune .Postoje naravno I oni koji misle da je Prvi srpski ustanak I dalje podignut 1804 pa I da je nesporno da je Nušić napisao Sumnjivo lice bez obzira da li se taj podatak nalazio na vrhu ili u dnu stranice knjige . Takvo nastavno osoblje ne traži posebne izdavače .
Zanimljiv je slučaj učenika jedne valjevske škole koji je u školu doneo sestrin atlas , a nastavnik reagovao rekavši da to nije moguće koristiti . Kako se učilo o planetama , dečak je naivno upitao da li su sada planete drugačije rasporedjene I šta se promenilo , a “vispren “ odgovor nastavnika bio je da je jasno o čemu se tu radi.
Moguće je I da je jasno .
Ako se osvrnemo na slučaj recimo izdavača Klet koji je prošle godine bio pominjan u kontekstu donacija školama pod nekim uslovima , a ti uslovi gotovo uvek bili uzmite naše udženike , jasno je da je jasno o čemu se radi .
Na žalost nemaju svi roditelji mogućnost da deci kupe nove udžbenike pa je zato umesto da se ova država pozabavi očitom korupcijom došlo do toga da je na internetu moguće pronaći sajtove putem kojih je moguće poručiti odredjene polovne udžbenike. Cene polovnih knjiga u zavisnosti od očuvanosti mogu biti I do tri puta niže .
Nije sporno ni sad niti je ikad bilo da udžbenici služe da deca iz njih nešto nauče, pa I da postoje oni koji se staraju o tome kakav obrazovni program ima ova država I šta će praktično deca u kom uzrastu učiti , ali je itekako sporno što niko ne obraća pažnju na to da je forma postala važnija od suštine.
U ovom slučaju forma ima cenu . Na žalost roditelji je sve teže plaćaju.
S.V.