Gradjani Valjeva uključujući I valjevske pravne subjekte duguju javnim preduzećima više od pola milijarde dinara. Najveća potraživanja za sada ima JKP “Vodovod”.
Ako gledate redovno televiziju videćete da kriza jenjava I da je svakog dana sve bolje , bar bi tako u prevodu trebalo da zvuče statistički podaci koji se iznose o BDP I rastu u poslednjim mesecima . Ako pogledate prosečnu zaradu u Valjevu koja je za prethodne mesece iznosila oko 40 000 dinara mogli bismo da kažemo da to možda nije tako loše iako je to samo polovina prosečne potrošačke korpe . Statistika I njena računica nekada su neumoljive u prikazivanju podataka , a da li je realnost zaista sasvim takva?
Najveći broj Valjevaca već dugo godina živi jednim pomalo čudnim načinom života koji se najpre ogleda u tome da svi moraju biti dobri matematičari I vrlo dobri u predvidjanjima narednog meseca kada su prihodi u pitanju. Kalkulacije koje se prave uglavnom dovode do toga da najveći broj gradjana želi najpre da izmiri dugovanja prema državi I u tome prednjaće poreska dugovanja I dugovanja za utrošenu električnu energiju jer već život u mraku u 21. veku pomalo je glavobolna pomisao. Kalkulacije koje Valjevci izvode dovode do toga da se jednog meseca plaća jedna obaveza , a sledećeg druga . U ukupnom zbiru najviše se duguje javnim preduzećima za njihove usluge .
U tome po dostupnim podacima sa kraja prošle godine ozbiljno prednjače dugovanja za vodu gde je dug koji je naveden u izveštaju prema ovom preduzeću od 363 miliona dinara I to isključivo po osnovi vode I kanalizacije . Manja dugovanja ima Toplana pa gradjani duguju ovom preduzeću oko stotinak miliona . ne treba zaboraviti da usluge Toplane koristi oko 20 % domaćinstava. U poredjenju dakle ove dve činjenice možemo konstatovati da dug koji postoji nije mali.
Najmanji dug po svemu sudeći gradjani I privreda imaju prema JKP “Vidrak” gde poslednji podatak govori da se dug kreće oko 81 milion dinara.
Ako bismo sabrali sve ove cifre , a mogli bismo dodati I gubitke Poleta lako bismo mogli zaklkjučiti da se javnim preduzećima duguje I više od pola milijarde.
Dok se direktori javnih preduzeća dovijaju na najrazličitije načine da poboljšaju naplatu njima se oštro suprotstavila ona narodna: “ Go se ne skida!”.
Ma kakave ideje bile sprovodjenen teško se dakle od onog koji nema može nešto naplatiti . A gradjani neretko zbog pokušaja da se održe u život odnosno da najpre potrebe osnovne potrebe porodice za hranom pićem I odevanjem završavaju na sudu gde dodatno plaćaju I sudske troškove .
Ovako posmatrajući činjenice nemoinovno se dolazi do zaključka da direktori javnih preduzeća zapravo leče samo posledicu nemaštine dok se nemaštinom niko ne bavi .
Ona se jedino može smatrati većim upošljavanjem radnika u privatnom I smanjenjem broja zaposlenih u javnom sektoru . Na žalost I tu je realnost drugačija . Zapošljavanje uveliko traje , ali u javnom sektoru. Ipak koliko god se partijski drugovi , familija I prijatelji trudili da zaposle sve nezaposlene u tome neće uspeti jer ponestaje prostora , ali fizičkog .
Da li će grad ili odgovorna lica razmatrati ovu činjenicu ostaje da se vidi , ali bi za početak mogli da uzmu kalkulator u ruke pa naprave sopstvenu računicu . Možda na kraju I oni dodju do zaključka : “ Ako mislimo I sebi dobro , moraćemo nešto da promenimo”.
Dakle , u Sali Veća nisu krivi samo direktori javnih preduzeća kada se govori o naplati već oni koji su u tom Veću.
S.V.