Kad razvijamo poljoprivredu – Mi je razvijamo

imageZadužujući dva plaćena člana Veća za oblast poljoprivrede, Grad Valjevo jasno je istakao listu prioriteta razvoja. I u tom pravcu ne traba zaboraviti da je budžet za poljoprivredu 8 miliona , a dve zarade na godišnjem nivou u bruto iznosu blizu 2 miliona. Ali, razvoj je razvoj.

Umesto priče I najave o konkretnim projektima I radovima u javnosti se neprestano može čuti o povećanju administrativnog aparata, stranačkom zapošljavanju I namirenju. Gradsko veće imaće 13 članova ukoliko se usvoji izmena Statuta grada , a pravo je pitanje da li nam je to I potrebno?
U najavi I formiranju koalicije mogle su se čuti I najave o tome koji član Veća će za šta I biti zadužen. U toj najavi je rečeno:
Nikola Radojičić-poljoprivreda
David Maksimović- urbanizam
Borisav Radojičić – privreda, finansije, investicije
Nikola Popović –energetika
Andra Savčić –vanredne situacije
Dobrosav Janković –saobraćaj

Ipak u dopisu info službe grada navodi se da je izjavu za emisiju “Znanje imanje “ dao I član veća zadužen za poljoprivredu Andra Savčić. To praktično znači da sada Valjevo ima dva člana Veća zadužena za poljoprivredu. Ovakav sled dogadjaja mogao bi da nas navede na pomisao da će grad isključivo kao prioritet u naredne četiri godine videti poljoprivrednu proizvodnju I uopšte razvoj ove grane. Budžet za poljoprivredu samo je 8 miliona I pitanje je koliko će u narednom budžetu biti opredeljeno , ali će bar biti više lica koja će se baviti ovom tematikom . Oba člana Veća odredjena za poljoprivredu I Nikola Radojičić I Andra Savčić su plaćeni članovi Veća .  I imaju identičnu zaradu u visini od 68.839,80 dinara neto.  Samo ova dva člana Veća koštaće grad na godišnjem nivou sa porezima I doprinosima I više od 1,9 miliona dinara.
Da uporedimo još jednom : izdvajanje za poljoprivredu 8 miliona , izdvajanje za dve plate 1,9 miliona.
Ipak, u medjuvremenu, Valjevo je dobilo I gradskog sekretara za kulturu Dejana Bogojevića iako grad Valjevo nema sekretarijate po ugledu na Beograd.  Taj “gradski sekretar” za kulturu takodje je plaćeni član veća Dejan Bogojević sa zaradom od 68.839,80 dinara. Možemo li pretpostaviti da već sada tri plaćena člana Veća grad koštaju na godišnjem nivou oko 2,8 miliona dinara.
Ostali članovi Veća dobijaju 5 000 dinara po održanoj sednici, ili je bar do sada bilo tako.
Da uporedimo još jednom : izdvajanje za poljoprivredu 8 miliona, tri člana Veća blizu 3 miliona dinara.
Ali ako povećamo broj članova Veća I ako medju njima još nekom isplatimo zaradu, poljoprivrednici jasno ovu bitku ne mogu dobiti.
Da li treba bilo koga da zanima činjenica da ova vlast više razmišlja o postavljenjima I kadrovskim namirenjima nego o konkretnim rezultatima?
Nikog, izuzev gradjana Valjeva koji omogućuju isplatu zarada plaćanjem poreza. Za svaki rad zakonom je zagarantovana zarada I u to ne teba sumnjati niti dovoditi tu tezu u pitanje , samo je pitanje o kakvom I kolikom radu se radi? Čime je on merljiv? Za ova tri meseca nema odredjene  merljivosti.
Izvor Vamedie u Gradskoj upravi tvrdi da je podatke vezane za poljoprivredu potrebne za emisiju “Znanje imanje” zapravo dao Nikola Radojičić koji se u protekle četiri godine I bavio ovom tematikom , a da ih je interpretirao Savčić.
Ukoliko je ovaj podatak istinit to nas navodi na pomisao da je vrlo primenljiva teza : “ Važnije od toga da li ja znam, je  da znam ko stvarno zna I može mi reći”. A ne bismo smeli da zaboravimo ni čuvenu:
“Interpretacija je važnija od činjenica”!
Ako je već tako , pretpostavićemo I da je važnije šta se priča od onog šta se radi. Da je važnije koliko se prima zarade od toga koliko se realno zaradjuje?

Vlast: Javnost je sada upoznata sa činjenicom da je poljoprivreda prioritet, što je za pohvalu, ali I da će u tom pravcu dve osobe biti zadužene za vodjenje ovog sektora, što opet nije loše, jer su dve glave pametnije od jedne.
Narod: Bravo!
2.11.2016. Vamedia:…..U gotovo svakoj dnevnoj aktivnosti čoveka, bez obzira na to da li je to u sferi politike ili biznisa, u druženju ili u našim moralnim normama, nad nama dominira relativno mali broj ljudi, koji razumeju umne procese i društveno šablone u kojima se kreću mase. Oni su ti koji povlače konce koji kontrolišu javno mnjenje – zabeležio je Edvard Bernajs je u svojoj knjizi „Propaganda” iz 1928. godine.

S.V.

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.