Valjevci su u septembru u proseku zaradili 40 900 dinara. I pored ove zarade svakoj porodici nedostaje para za minimalnu potrošačku korpu.Ukoliko niste zaradili ni prosečnu zaradu onda ste sigurno majstor preživljavanja.
U Valjevu je u septembru isplaćena prosečna zarada od 40 900 dinara. Podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS), pokazuju da prosečno domaćinstvo u Srbiji ima tri člana i troši mesečno 14.000 dinara više od prosečne plate. Dalja računica pokazuje da domaćinstvima nedostaje i više od pomenute cifre , ali se ova suma sve češće pominje kao ona kojom spekulišemo, neplaćajući jednog meseca struju , a sledećeg ostake obaveze državi.
Kalkulacije na osnovu kojih se preživljava nisu mnogo zahtevne jer praktično iziskuju da se plati jedno , a odustane od drugog, a sledećeg meseca računa i traži informacija o reprogramima. Izdržavanje porodice sa ovom zaradom prosečnom Englezu ili Nemcu deluje nestvarno i gotovo nemoguće, a mi sve češće postajemo ponosni što smo takvi „virtuozi“ kad su kućne finansije u pitanju.
U sezoni kada se više para odvaja za grejanje svaka računica gubi smisao.
Ipak, kada recimo umorni za dane vikenda poželite da se bar malo odmaknete od ružne slike stvarnosti i uzmete daljinski od televizora u ruke primetićete da Srbija nije nikad bila raspevanija. Na bar tri nacionalna kanala možete pratiti pevače raznih uzrasta.
Ova slika vraća nas u „za sve krive devedesete godine“ kada se izordilo mnogo toga. Razliku je teško uočiti bar uz tv jer ukoliko vam dosadi pesma mogli biste pogledati hroniku, reč dve o zlostavljanju, ubistvima, saobraćajnim nesrećama sa smrtnim ishodom. Gotovo da nema vesti bez ovakvih informacija.
Ipak nije da ne postoji razlika. Ukoliko subotnje pre podne odvojite za šoping primetićete da su rafovi prepuni, džepovi su problem, oni su prazni. Srećom, valjevski trgovci imaju ispod kase svesku veresije, primaju čekove na odloženo plaćanje pa su mnogi Valjevci sada već u 2018. godini . Ako ih upitate kako je u 2018. uglavnom kažu da su rate česte.
Nezaposlene gotovo da više niko i ne pominje jer su odavno izgleda, ispričana priča.
Kako ovakvo stanje stvari već predugo traje saživeli smo se sa nemaštinom i preživljavanjem. Ako smo već prihvatili da je tako kako jeste i naučili pravila igre, onda nam ne preostaje ništa drugo nego da u tom kolu igramo dok nas noge ne izdaju.
A muzika , svira li svira….
S.V.