U trenutku kada je Dž. V. Buš poručio medijima u Americi :”Sa nama ste ili protiv nas”, oglasile su se brojne organizacije braneći slobodu medija, a istovremeno poručivale izmedju redova da želja za vlašću nikad nije bila veća. Možda je Buš samo bizarno ogolio ono što je odavno obznanjeno: "Nema moći bez medija"?
Manipulisati javnošću sa različitim ciljem sada je u eri razvoja komunikacionih sistema nezamislivo bez korišćenja medija. Načini komuniciranja su se izmenili, stvaranjem mogućnosti za veći i brži protok informacija srazmerno je povećan i broj korisnika informacija, ali njihova "glad" za istima. U vremenu kada u svakom trenutku možete biti informisani posredstvom mobilnog telefona, prisustvom na društvenim mrežama gotovo je sramota biti neinformisan. U ovom trenutku niko ne može da pretpostavi kako će za dvadeset godina izgledati načini pa i sredstva komunikacije. I to nije ono što je najvažnije. Važnije od načina koji ćete izabrati da komunicirate je posedujete li informaciju koju ćete plasirati, odnosno da li znate kako informaciju da saopštite.
Vlasnik informacije u prednosti je nad onim koje konzumira,a od njegove umešnosti i cilja zavisi interpretacija iste. Posedovati sredstva informisanja, ovladati tehnikama korišćenja pa i manipulacije oduvek je bila težnja centara moći, ekonomskih, političkih.
Osvrnemo li se oko sebe vrlo brzo uočićemo pokušaje manipulacije. Dok je sva valjevska javnost brujala o izmeni Statuta vlast u Valjevu pokušala je da pošalje sledeće poruke :" Ovde se radi o preuzimanju odgovornosti" , rekao je zamenik predsednika Skupštine Mihailo Milutinović na sednici Veća.
Ovako poslata informacija direktno je usmerena na gradjansku kolektivnu podsvest koja u poimanju odgovornosti ne postavlja pitanja. Javnost je namamljena kolektivnim nasledjem koje je godinama bilo osporavano u cilju poništenja jedne pedesetogodišnje ideologije. Javnost u procesu učenja zaključuje: " Skupština je kolektivna odgovornost. Kolektivna odgovornost je loša. Personalna odgovornost je bolja."
Sledeća poslata poruka kretala se ka potvrdjivanju i kvalifikaciji lica koje preuzima odgovornost na sebe. " Očekivao sam da ćete aplaudirati, evo pojavio se čovek koji hoće da preuzme odgovornost za sebe, čovek koji ima personaliti", rekao je za govorniicom Aleksandar Ranković odbornik SNS.
Obe ove izjave udaljavaju nas od same teme Statuta. Šta tamo sada tačno piše i šta to znači? Ali i vrlo važnih pitanja: Zbog čega se preuzima odgovornost? Ko je to tražio?
Sa Statuta prešlo se lako na temu odgovornosti. Da li je neko pokušao da zameni teze? Izvesno jeste.
Ako se vratimo na početak i konstatujemo da imamo informaciju, izabrali smo način na koji ćemo je plasirati, bilo bi poželjno da znamo posredstvom koga ćemo je poslati javnosti.
Mediji
Gotovo svakodnevna istraživanja pokazuju da 73 posto novinara smatra da radi posao čiji je dignitet potpuno uništen. Sama profesija u vrhu je zanimanja na listi prekarizacije zanimanja u Srbiji. U okolnostima straha za posao, ugrožene egzistencije cvetaju cenzura i autocenzura . Vlasnici medija sve transparentnije podstiču i jedno i drugo. Cenzuru u cilju ostvarenja sopstvenih težnji i autocenzuru direktnim pretnjama zamenljivosti "neposlušnih novinara".
Cenzura i autocenzura polako informaciju zamenjuju fikcijom, činjenicom manje važnosti, nevažnim činjenicama, izmišljenim istinama. Osnovna informacija tako na osnovu posedovanja prerasta u moć manipulacije istom. Ako se vratimo na navedeni primer, gradonačelnika , Stauta i zamene teza, ovako odredjen kreator informacije može u skladu sa očekivanom cenzurom da traži sledeće:
-naslove koji podržavaju informaciju
-naslove koji veličaju lik i delo gradonačelnika
-naslove koji u prvi plan stavljaju pružaoca informacije
-bez naslova
Šta se dešava sa istom informacijom bez cenzure i autocenzure:
-naslovi koji pužaju pravu, istinitu i potpunu informaciju
-naslovi demistifikacije (naslovi koji podstiču pitanja, naslovi koji otkrivaju pozadinu informacije, naslovi kao odraz istraživačkog novinarstva, naslovi kao stav struke)
Istraživanja pokazuju da pažnju čitalaca u najvećoj meri privlače naslovi i fotografija. Sama sadržina teksta je često u drugom planu. Navedeni primer u ova dva slučaja mogao bi da izgleda ovako :
Cenzura : Gradonačelnik preuzeo odgovornost
Bez cenzure: Imovina grada u rukama jednog čoveka
nastaviće se