Grad Valjevo praktično je završio sa toplifikacijom do daljeg. Da li bi Toplana i kada mogla biti investitor nastavka toplifikacije zavisi, kažu u Toplani, od cene mazuta koja se menja svake nedelje.
Gradska Toplana trenutno greje 350 000 kvadrata. Svojevremeno 9. marta 2012. godine Skupština grada donela je odluku o ulasku u kreditni aranžman sa nemačkom razvojnom bankom . Ovaj kredit bio je u visini od 3,1milion evra, a dobijen je na osnovu Studije u čijoj su izradi učestvovala ministarstva pa i sam kreditor. Na osnovu realizacije ovog kredita Toplana je dobila samo u ovoj godini 30 000 novih kvadrata za grejanje, a izgradjeno je oko 8 kilometara vrelovodne mreže.
Kreditni aranžman sada je završen i Toplana je već započela otplatu rata kredita. Rate se plaćaju na šest meseci u iznosu po 24 miliona dinara. Ove rate Toplana će otplatćivati u narednih osam godina.
Stabilno poslovanje Toplane do sada je bilo tema tri gradske vlasti, a novi direktor Zoran Stepanović za Vamediu kaže da je realno da Toplana finansira nastvak toplifikacije , ali da postoje i brojne otežavajuće okolnosti. „ Ukupno poslovnaje najviše zavisi od cene mazuta. Ta cena se menja svake nedelje , svakog ponedeljka tačnije i jako je teško onda sada reći da li Toplana može da finansira nastavka toplifikacije kad zapravo ne znamo kakvo će nam biti poslovanje. Ako cena mazuta predje 75 dinara mi smo gotovi“, kaže Stepanović.
Na pitanje Vamedie da li je realno očekivati da ako dodje do nastavka toplifikacije to bude prema Novom naselju jer je i najbliže Toplani Stepanović kaže da nije bilo konkretnih zahteva u tom pravcu. „ Nisu dostavljeni takvi zahtevi od gradjana , ali bi Toplana mogla recimo da anketira gradjane u Novom naselju i da onda vidimo koliko je zaista interesovanje. Nema svrhe ulagati ako nema zainteresovanih za priključenje.Mi pre širenja moramo ozbiljno da razmišljamo o pronalasku alternativnog energenta. Sada radimo neka ispitivanja koliko bi bilo isplativo uvodjenje kotla na tzv sečku , u pitanju je drvo. Sve u cilju da smanjimo potrošnju mazuta koji je u odnosu na cenu grejanja vrlo skup“, objašnjava Stepanović.
On takodje objašnjava da se mnogi žale na visinu cene grejanja , ali da pritom najveći broj korisnika živi u energetski neizolovanim objektima. „ Neuporedivo je veća ušteda na grejanju ako postoji fasada , postoje prozori koji dihtuju . Gradjani ogromne količine toplotne energije rasipaju jer nema izolacije. Ali to nije posao Toplane. Ne možemo mi raditi na tome, to mora Grad da se uključi i nadje načine“, decidan je Stepanović.
Koliko prošle zime svi u vlasti kleli su se da će problem aerozagadjenja biti rešen upravo priključenjem većeg broja kotlarnica na Toplanu i samim tim smanjenjem broja zagadjivača. Sada kada se ne zna kada bi toplifikacija mogla biti nastavljena pitanje je šta je rešenje za smog u Valjevu. A taj smog već je ovih jutara i večeri vidljiv. Šta će biti kad napolju bude minus?
S.V.