Grad Valjevo opredelio je iz budžeta 893 048 dinara preduzeću JP Kolubara za izvodjenje radova na crkvi u Tubraviću. Kako Vamedia saznaje ovaj objekat crkve uknjižen je na SPC pa na njemu preduzeće Kolubara ne može izvoditi radove.Eparhija praktično traži da se zameni ono što je zbog nebrige crkve propalo, ali i da se okreči i popravi kapija i verovali ili ne, obriše i prašina!
Grad Valjevo opredelio je za sada odlukom Veća 893.048 dinara preduzeću JP Kolubara za troškove uredjenja crkve SV Arhangela Mihaila U Tubraviću. Kako se navodi u materijalu koji je podeljen članovima Veća ti radovi podrazumevaju: demontažu, zamenu i popravku oštećenog crepa i oluka, popravku i lakiranje stolarije, krečenje, čišćenje prostorija, izradu kamenog stola za potrebe crkve, montažu zvona i popravku kapije.
Ovaj gest Grada Valjeva može se smatrati velikodušnim jer je preduzeće Kolubara svojevremeno po završetku svih pratećih objekata pa i objekta crkve isto prenela u vlasništvo SPC što je crkva i prihvatila. Važećim A listom i pratećom dokumentacijom crkva je uknjižena na SPC i od tog dana se smatra njenim potpunim vlasništvom.
Crkva u Tubraviću, parohijski dom, česma i svi ostali prateći objekti bili su obaveza preduzeća Kolubara u okviru ugovora kojim će u zamenu za manastir Gračanica ovo preduzeće obeštetiti SPC. U okviru ovog ugovora nalazi se i most na reci Sušici i pristupni put, što je takodje uradjeno.
Od trenutka uknjižavanja ovog objekta crkve u tubraviću na SPC prestala je svaka obaveza preduzeća Kolubara prema SPC i time su ugovorne obaveze izmedju SPC i Kolubare bile obostrano ispunjene.
Od trenutka uknjižavanja u objekat nove crkve prenet je ikonostas iz manastira Gračanica neposredno pre njegovog potapanja. Za svo proteklo vreme crkva nije iskazala nijednu nedorečenost niti uložila prigovor na izvedene radove na novom i pratećim objektima.
Dok su meštani okolnih sela tražili da se nova crkva otvori za bogosluženje o čemu odlučuje Episkop valjevski ni tada nije navedeno niti je bilo obraćanja preduzeću Kolubara za eventualne dodatne radove.
Ipak kako se može ustanoviti iz navoda o tome šta je potrebno da se uradi da se radi o popravkama već ugradjene stolarije, oluka , crepa. Sve ovo već je završeno i uradjeno , ali je vrlo moguće da je zbog nebrige vlasnika Eparhije valjevske u medjuvremenu propalo. Navedeno je i čišćenje što se zaista može smatrati vrhunskim zahtevom.
Ipak sve i da Grad Valjevo želi da popravi ono što je u medjuvremenu zbog nebrige propalo to ne može po zakonu učiniti preko preduzeća Kolubara koje više nema nikakve zakonske obaveze prema pomenutom objektu. Prema ovom objektu obavezu ima samo crkva.
„Grad u okviru svojih mogućnosti može sklopiti ugovor sa SPC o izdvajanju sredstava za ove namene , ali crkvi, a ne preduzeću Kolubara jer je crkva jedini zakoniti vlasnik i jedino ona može dozvoliti ili pak osporiti , vršiti izmene na objektu. Preduzeće Kolubara to zakonski ne može. Ne treba zabraviti da je crkva prihvaćena kao završen objekat i tako uknjižena. Novi vlasnik ima obavezu staranja o objektu. Da je drugačije preduzeće Kolubara moglo bi njime raspolagati , sruštiti ga , proširiti, izmeniti. Zamislite da kupite, dobijete stan i uknjižite ga na sebe potvrdite da su ugovrne obaveze darodavca ili prodavca prema vama izvršene, a onda ga pozovete da vam opere prozore i zameni stolariju. Pred zakonom ovako nešto nije moguće“, navodi više pravnih izvora Vamedie.
Isti izvori navode da preduzeće Kolubara nije gradjevinsko preduzeće i ne izvodi samostalo radove već za potrebe realizacije navedenih radova mora raspisati javnu nabavku odnosno izabrati izvodjača radova . Iz svega navedenog jasno je da se radi o namenskim sredstvima koja ne mogu biti iskorišćena u druge svrhe.
S.V.