Iako državni praznici uglavnom prolaze po značaju u narodu kao neradni dani krajem prošle nedelje i u Valjevu je obeležen Dan primirja u Prvom svetskom ratu . U samom gradu nije bilo nekih posebnih dešavanja izuzev polaganja venaca na spomenik Živojinu Mišiću. Sve najave od prošle godine su zaboravljene.
Dan primirja u Prvom svetskom ratu podseća na dan kada su, 11. novembra 1918. godine u železničkom vagonu u Kompijenu, sile Antante potpisale primirje sa Nemačkom i time okončale Prvi svetski rat.
U znak sećanja na 11. novembar 1918. godine, u Valjevu je obeležen Dan primirja u Prvom svetskom ratu. Vence i cveće na spomenik vojvodi Živojinu Mišiću položila je zajednička delegacija Komande garnizona Valjevo u ime Generalštaba Vojske Srbije, Regionalnog centra Ministarstva odbrane i Drugog centra za obuku Valjevo u čijem sastavu su bili potpukovnik Aleksandar Vasiljević, potpukovnik Nebojša Cvetković i kapetan Zoran Đurđević, a u ime grada Valjeva venac je položio zamenik gradonačelnika dr Dragan Jeremić.
Zamenik gradonačelnika dr Dragan Jeremić rekao je nakon ceremonije polaganja venaca i cveća da je ovaj datum, po značaju, skoro potpuno isti kao i deveti maj. „To je jedno svedočanstvo onoga što su možda neki iz Evrope težili da Srbiji oduzmu tu antifašističku priču i da izuzmu tu činjenicu da je Srbija uvek bila na strani pobednika i da je Srbija uvek bila u borbi protiv zla koji je pretio Evropi u Prvom i Drugom svetskom ratu. Na nama je da negujemo tradiciju i da jednim ovakvim činom sledimo antifašističku borbu i da negujemo sećanje na junake iz Prvog svetskog rata. Smatram da ovaj datum zaslužuje još veću pažnju javnosti i mi ćemo ovaj dan obeležiti na još veličanstveniji način“, istakao je Jeremić ovom prilikom.
Pored pripadnika vojske koji su bili prisutni u većem broju ceremoniji je dakle prisustvovao samo jedan gradski funkcioner. Ovakva slika ne bi onda trebalo da čudi što su gradjani koji su se zatekli u jutarnjoj šetnji pomalo sa znakom pitanja posmatrali ceo dogadjaj.
U samom gradu ni reči više ni bilo kog drugog dogadjaja . Prošle godine u Valjevu je bilo malo drugačije jer se Valjevo našlo u obeležavanju sto godina od Valjevske bolnice. Najave koje su se tada mogle čuti uglavnom su bile takve da se dogadjaji iz tog rata ne smeju zaboraviti , da Valjevo ima svoju značajnu ulogu u njemu. Govorilo se o žrtvama i hiljadama umrlih u ovom gradu. I sve je trajalo samo toliko da bi se ove godine već zaboravilo.
Prošle godine moglo se čuti i da je Valjevska bolnica pa i sednica tadašnje Vlade koja je održana u Valjevu sjajan povod za promociju grada , izazov za turiste sa svih strana . To se govorilo tada , a sada od promocije očito nema ništa , od turista nema ništa. Pitanje je i zašto bi neko van Valjeva baš na ovaj datum recimo došao u grad kad ni oni koji imaju obavezu da prisustvuju dogajdjaju kao što je polaganje venaca to ne čine?
Tako je očito postalo i jasno da je državni praznik kakav je ovaj koji smo sad već ostavili iza sebe zapravo samo neradni dan za javni sektor . Tog petka u Valjevu radile su sve privatne radnje, trgovine i teško da bi iko mogao primetiti da se nešto posebno dešava.
Valjevo dakle i dalje ignoriše svoje mogućnosti i još manje poštuje svoju prošlost koju sabranu 11. novembra možemo bar obeležiti onako kako smo prošle godine čuli da je potrebno.
S.V.