Kako Vamedia saznaje , službenik Gradske uprave Nikola Ilić koji je u radno vreme ispred zgrade Uprave ošamario romskog dečaka odlukom o oportunitetu uplatiće 30 000 dinara u humanitarne svrhe. Po pravilu, krivična dela sa elementima nasilja ne bi trebalo da spadaju u kategoriju krivičnih dela za koja je moguće odlaganje krivičnog gonjenja, ali ni to nije apsolutno.
Valjevska, a i srpska javnost bila je prilično uznemirena činjenicom da je 21. jula službenik Gradske uprave Ilić ispred same zgrade za vreme radnog vremena ošamario romskog dečaka koji je na tom mestu svirao harmoniku. Osnovno tužilaštvo u Valjevu je po saznanjima Vamedie na krivičnu prijavu za nasilničko ponačanje izdalo naredbu o oportunitetu. Ukoliko predvidjenu kaznu od 30 000 dinara uplati u navedenom roku, krivična prijava će biti odbačena i Ilić ovaj „slučaj“ neće imati u dosijeu..U izjavi pred tužilaštvom desetogodišnji R.P je rekao da mu je Ilić najpre rekao da će „polupati i njega i harmoniku“, a potom se vratio i dečaku udario šamar je ovaj nastavio da svira. Roditelji oštećenog dečaka su na ime odštete i zbog pretrpljene traume deteta, tražili 300.000 dinara ali i da počinilac dođe kod njih i izvini se, s obzirom da je R.P. tvrdio da ga je službenik sve vreme psovao na nacionalnoj osnovi, saznaje Vamedia iz pouzdanih izvora.
Šta je zatražio državni sekretar?
Državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nenad Ivanišević, najoštrije je osudio incident kada je 21. jula, ispred Gradske skupštine u Valjevu, službenik Gradske uprave pretio i fizički nasrnuo na 10 – godišnjeg dečaka romske nacionalnosti.Ivanišević, koji je predsednik vladinog Saveta za unapređenje položaja Roma i sprovođenje Dekade uključivanja Roma, izjavio je da zaposleni u Gradskoj upravi Valjeva mora preuzeti odgovornost za svoj postupak, saopštilo je Ministarstvo.On je naglasio da je reč o izolovanom incidentu i da Srbija, čije je društvo inkluzivno, ne priznaje bilo kakav oblik diskriminacije i nasilja.
Šta znamo o oportunitetu ?
Osnovna svrha uvođenja oportuniteta u sistem krivične tužbe najčešće se vidi u povećanju efi kasnosti krivičnog postupka i rasterećenju sudova, te se može reći da oportunitet krivičnog gonjenja u biti predstavlja diverzioni model, protkan idejama konsenzualne i restorativne pravde, čija je svrha racionalizacija krivičnog postupka i postizanje nekih vanprocesnih i političkih ciljeva.( Dr Vojislav Đurđić, „Načelo oportuniteta krivičnog gonjenja u krivičnom postupku Srbije”, Revija za kriminologiju i krivično pravo, br. 2-3/2011, str. 205)
U stvari, načelo oportuniteta je u osnovi samo procesni izuzetak u odnosu na načelo legaliteta s obzirom na to da se načelom oportuniteta krivičnog gonjenja reguliše opozit pokretanju postupka, to jest radi se o njegovom nepokretanju, nekoj vrsti uzdržavanja ovlašćenog tužioca od podizanja optužnog akta i vođenja krivičnog postupka.( M. Škulić, Krivično procesno pravo, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu i Službeni glasnik, Beograd, 2011, str. 43).
Medjutim, po pravilu, krivična dela sa elementima nasilja ne bi trebalo da spadaju u kategoriju krivičnih dela za koja je moguće odlaganje krivičnog gonjenja, ali ni to nije apsolutno.
Iako Ženevske konvencije zabranjuju „nasilje nad životom i osobom, u priručniku “Primena načela oportuniteta u praksi , izazovi I preporuke”, koje je priredilo Udruženje javnih tužilaca I zamenika tužilaca Srbije se izmedju ostalog navodi I kako sagovornik Vamedie tvrdi verovatni postulat na osnovu kog je oportunitet u ovom slučaju primenjen:” U kombinaciji objektivnih i subjektivnih okolnosti iz kojih proizlazi ocena javnog tužioca da krivično gonjenje ne bi bilo celishodno, poseban značaj imaju slučajevi tzv. situacionog kriminaliteta, kada se krivično delo u konkretnom slučaju ispoljava kao jedan eksces i plododređenog slučaja i nekih okolnosti koje su se našle u odgovarajućem činjeničnom sticaju, a ne radi se o „životnom stilu“ osumnjičenog, niti o nekoj „prirodnoj“ posledici životnih okolnosti osumnjičenog”.
I šta sada?
Tužilaštvo je reklo svoje, N.I. će platiti verovatno izečenu kaznu , a ostaje da se vidi da li će Gradska uprava na bilo koji način reagovati po ovom pitanju .Ne bi bilo dobro da javnosti bude poslata poruka da šamaranje bilo kog deteta košta samo 30 000 dinara. Kuda to vodi?
S.V.