Rešenje zagadjenosti vazguha u Valjevu nemoguće je pronaći u toku ove zime već je za to neophodno uključenje i Grada i Toplane, a za neka od rešenja potrebno je vreme za primenu. Toplana je već počela da radi na rešavanju zagadjenosti vazduha.
Činjenica da se Valjevo guši u smogu i da smo se kao grad našli na listi svega tri grada sa najvećim procentom zagadjenosti vazduha u Sriji , nikog ne ostavlja ravnodušnim . Ovo pitanje izazvalo je i veliko interesovanje odbornika na sednici Skupštine pa se tadas moglo čuti da će gradsko rukovodstvo učiniti sve da se zagadjenje smanji.
„ Toplana je već započele neke izmene. Već smo prešli na nabavku niskosumpornog mazuta jer do sada je nabavljan mazut sa sadržajem sumpora do 3% , a sada mazut koji nabavljamo sadrži ispod 1% sumpora. To već smanjuje emisiju štetnih gasova u atmosferu. U narednoj godini ćemo ugraditi na gorionik kotla od 30 megavata uredjaj koji radi na smanjenju štetnih gasova pre svega čvrstih čestica, zapravo čadji“ kaže direktor Toplane Zoran Stepanović.
Ova investicija koštaće 3,5 miliona dinara i predvidja se za tu namenu izdvajanje iz Eko fonda. Već sama nabavka mazuta sa manje sumpora povećalo je troškove za 5 miliona dinara na godišnjem nivou. Cenu nove vrste mazuta Toplana jepraktično kompenzovala avansnom nabavkom . Grad je izdvojio subvenciju svojevremeno za Toplanu kojom je uopšte i omogućena avansna nabavka. „ Plan nam je da bar jednu od tri preostale kotlarnice na ugalj , naredne godine priključimo na mrežu , u pitanju je objekat u Pop Lukinoj ulici. Plan je da druge dve kotlarnice promene energent i predju sa uglja na pelet.Time bi trebalo da sve kotlarnice sa uglja ugasim“, objašnjava Stepanović.
Navedena rešenja svakako su dobra za oko 20% domaćinstava koja su u sistemu Toplane ipak gradu i dalje ostaje problem oko 80% domaćinstava koja se greju u sopstvenoj režiji . Stepanović se slaže sa ovom činjenicom , ali navodi da postoje i planovi u tom smeru. „ Toplana ima trenutno 28 kilometara toplovodne mreže i dva kotla. Kapacitet mreže je za milion kvadrata , a mi imamo oko 350 000 kvadrata samo u mreži. Mora da se pronadje prihvatljiv model za gradjane da cenu grejanja svedemo na nivo koliko oni inače plaćaju grejanje najviše da to bude 10% skuplje. Plan je da se priključe novi potrošači. Planiramo da preostalih 14 podstanica iz programa KFW-a damo besplatno na korišćenje. Takav je i plan bio vezan za kredit. Druga jako važna stvar je da sledeće godine uradimo Studiju izvodljivosti o zameni dela mazuta i prelasku na drugi energent tačnije korišćenje biomase u ovom slučaju prelasku na sečku“, objašnjava Stepanović.
Nakon Studije potrebna je instalacija novog kotlovskog postrojenja kako bi se u potpunosti moglo preći na novi energent, a sama Studija trebalo bi da potvrdi saznanja koja govore po nekim istraživanjima da na teritoriji Valjeva govorimo o 20 000 tona otpadne mase drveta.“ Ako uporedimo utrošak mazuta koji je sada 4 300 tona i izračunamo koliko nam treba sečke da bismo postigli isti efekat grejanja dolazimo do cifre od 14 000 tone sečke. Po ovim istraživanjima nje postoji značajno više. Prrednost drvne biomase je u tome da se sagorevanjem biomase dobija neutralan CO2 bilans odnosno, onoliko koliko eliminiše ugljen dioksida iz vazduha tokom života drveta toliko izbaci tokom sagorevanja bilans postaje nula. Bilans mazuta nije nula. Mi sada emirtujemo do 10 miliona tona ugljen dioksida godišnje. Druga prednost sečke je što je cena dva i po puta jeftinija od mazuta“, kaže Stepanović.
Toplana trenutno za grejnu sezonu izdvaja 1,5 miliona evra dok bi za nabavku sečke Toplana trošila oko 600 000 evra . Razlika u ceni energenta bi sam prelazak i ulaganje isplatila za pet godina. Plan Grada je da se uzmu sredstva od KFW-a po niskim kamatnim stopama. Cena mazuta u neprestanom je porastu i menja se svake nedelje, a za samo nepuna dva meseca cena mazuta je porasla za 20%.
„ Jasno je da se niko neće priključiti na Toplanu ako ne spustimo cenu grejanja. A to je sa mazutom čija cena neprestano raste jednostavno nemoguće. Ja ne vidim opciju da grejanje bude jeftinije sa ovim cenama. Bez spuštanja cene ja ne mogu da očekujem da će neko recimo u Novom naselju da se priključi na sistem Toplane.Sve što smo sada mogli da uradimo odmah smo uradili da smanjimo zagadjenje , sve ostalo ostaje za realizaciju narednih godina. Ako sve bude u redu mi bi 2018. godine mogli da predjemo na sečku. Ako napravimo uštedu sa sečkom mi možemo da snizimo cene“, kaže Stepanović.
Trenutno svi oni koji koriste Toplanu za stan od 60 kvadrata na godišnjem nivou izdvajaju blizu 70 000 dinara. Veći problem sa plaćanjem trenutno imaju individualne kuće od 100 kvadrata koje imaju 39 000 fiksnog dela i na taj iznos varijabilu utrošene električne energije pa njihova izdvajanja na godišnjem nivou dostižu i 120 000 dinara.
U planovima grada u narednom godinama je i konkurisanje u fondovima EU , ali i države Srbije kako bi se obezbedila sredstva kojima bi grad mogao da subvencioniše prelazak domaćinstava sa grejanja na ugalj na grejanje na pelet. Drugi pravac delovanja jesu konkursi vezani za energetsku efikasnost .
Kako nijedno rešenje nije moguće realizovati u kratkom vremenskom periodu, za očekivati je da sa raspoloživim sredstvima vazduh u Valjevu postane potpuno nezagadjen tek 2020 godine.
S.V.