Dok Valjevo konstantno beleži pad broja stanovnika , Beograd beleži neprestani rast. Procena je da se Beograd godišnje poveća za 15 000 ljudi.Beogradizacija Srbije ne prestaje.
U potrazi za poslom , boljim uslovima života sve više gradjana Srbije napušta svoja prebivališta I odlaze u najvećoj meri put Beograda, a potom I inostranstva. U Valjevu više izvesno ne postoji ulica iz koje nije neko otišao. Podaci o tome koliko se ljudi iselilo iz Valjeva poslednjih godina precizno ne postoje I za tačniju statistiku moraćemo da sačekamo popis stanovništva 2022. godine . samo poslednji popis 2012. godine pokazao je da Valjevo više nema 100 000 stanovnika na osnovu čega je I dobio status grada već podaci pokazuju da se taj broj smanjio za deset hiljada ljudi za deset godina I sada nas je po poslednjem popisu 90312. U Valjevu je veći broj žena nego muškaraca, u najvećoj meri ga naseljavaju Srbi , pravoslavci.U Valjevu na žalost imamo samo 7,8 % učenika I studenata , a 12,8% dece mladje od 15 godina. Nismo dakle mlad grad. Od ukupnog broja stanovnika 35 000 ljudi se smatra radno sposobnim stanovništvom ipak nisu sva ova lica zaposlena I medju njima više od 7 500 ljudi starije je od 55 godina.
Naročito je primetan porast visokoobrazovanih, kojih je, prema popisu iz 2002. godine bilo 4.491, a nakon popisa iz 2011. godine, taj broj iznosi 6.860.
Ipak u najvećoj meri upravo ti visoko obrazovani najčešće napuštaju Valjevo. Broj porodica 2011. godine iznosio je 2011. godine 19900 I ovde se govori isključivo o porodicama sa decom dok podatak o broju porodica bez dece statistika ne poseduje. U Valjevu , nije loše znati najveći broj porodica čine porodice sa 1 detetom.
Statistika dakole nije dobra. Država sa druge strane za razliku od vremena kada se govorilo o decentralizaciji sve više čini se teži centralizaciji. “ To je tačno jer imamo sve veća zahvatanja iz lokalnih budžeta , a najveći deo budžeta svaka lokalna samouprava kreira na osnovu predloga Beograda. Nijena lokalna samouprava u Srbiji više nije toliko bogata da može velike projekte da radi samostalno , neke čak ni da započne. U Valjevu nema više , zahvaljujući pogubnoj privatizaciji, velikih fabrika koje su na svoj način ipak gradile ovaj grad, stvarale uslove za bolji život u njemu. Opšta kriza preliva se u najvećoj meri preko manjih gradova u Srbiji”, kaže zamenik gradonačelnika Dragan Jeremić.
U Beograd ubedljivo najviše ljudi dolazi iz Šumadije i Zapadne Srbije, a zatim sledi region Južne i Istočne Srbije. Zanemarljiv broj njih u Beograd dolazi iz Vojvodine, ali zato što je Novi Sad za pokrajinu isto što i Beograd za ostatak Srbije.Godište osoba koje se sele u beograd je izmedju 30 I 33 godine. Upravo oni radno najsposobniji.
“ Nije potrebna velika mudrost pa da se zna zašto bi neko ostao u Valjevu. Posao , materijalna obezbedjenost , krov nad glavom I to je tako svuda. Nemojte misliti da oni koji se sele u Beograd žive sjajno. Ne žive , oni imaju izvesno veći izbor kad je u pitanju društveni život , ponuda je veća , kultura, sport . Izbor postoji , ali da li oni koji su otišli , a da predhodno nisu imali sve tamo obezbedjeno zaista sve to mogu sebi da priušte. Sigurno ne. Ima načina da se radi I u Valjevu , ali ima I onih koji to ne žele, jer često slušamo da za mnoge poslove nema zainteresonih pa nam dolaze ljudi sezonci iz drugih gradova”, objašnjava Jeremić.
Dok se Srbija prazni , Beograd se puni. “ Nemojte samo pominjati Mladjana Dinkića I decentralizaciju jer nije to njegova ideja on je samo tu ideju popularisao pred izbore . Srbija je nekada bila drugačije uredjena , regionalna razvijenost je bila značajno ravnomernija I vodilo se računa o tome da sve opštine imaju taj ravnomerniji regionalni razvoj . To je ono što nam je neophodno , veća samostalnost , veće nadležnosti I naravno više novca koji bi ostajao lokalnim samoupravama”, kaže Jeremić.
Pored Beograda u Srbiji rastu još Niš I Novi Sad. Kragujevac se kako kažu još “drži” zahvaljujući fakultetima .
“ Ideja o kojoj smo već govorili da u Valjevu napravimo jedan naučno mašinski centar I ovde počnemo da razvijamo IT tehnologije sigurno u Valjevo može dovesti mlade ljude. Valjevo na taj način može biti prepoznato u Srbiji . Sa druge strane put M4 kome se nadamo približiće nas ne samo Beogradu već investitorima , svi oni traže isto , infrastrukturnu obezbedjenost I dobre putne veze. Naredne godine radimo na tome značajno”, kaže Jeremić.
S.V.