Decembra 1976. rođeni su Mladi istraživači Srbije, kao prva samonikla organizacija mladih koja nije nastala dekretom ondašnje vlasti. Mladost i želja za znanjem uz pokroviteljstvo iskustva starijih doveli su do toga da su Mladi istraživači postali poznati ne samo na nivou Srbije već i mnogo šire. Zahvaljujući njima Srbija danas ima Istraživačku stanicu u Petnici.
„U to vreme to i jeste bilo malo čudo da jedna grupa mladih avanturista željnih znanja koji su tumarali po pećinama, prevrtali kamenje i želeli nešto više nego što im je škola pružala , da se oranizuju i postanu jedna ozbiljna organizacija koja je uspela da u to vreme kada je država sve regulisala da praktično natera tadašnju vlast da ih prizna kao novu društvenu organizaciju. Jer tada samoorganizovanje mladih nije bilo dozvoljeno.Ali mi smo u tome uspeli zato što smo u samom početku svoj entuzijazam i tu madalačku energiju povezalli sa iskustvom starijih tako da smo imali i sreću da nas od samog početka pomognu da kažem vrhunski naučnici“, govori o samim počecima Istraživača jedan od osnivača i prvi predsednik Dušan Mihailović.
On navodi primer, da su tada saznali da je naša vojska u tajnosti prva u svetu uradila program preživljavanja u prirodi koji je sada obavezni deo vojne obuke.I Istraživači su odučilli da se bave programom ishrane u prirodi. „Otišli smo kod general pukovnika Gojka Nikolića koji je inicirao ta istraživanja i on nas je povezao sa pukovnikom Vračarićem i drugima koji su u vojsci vodili ta istraživanja. Oni su potom bili naši mentori koji su dolazili i obučavali nas. Istu takvu dobru sreću imali smo i u drugim obastima , u etnologiji recimo. U geografiji prof Milorad Vasović , u speleologiji dr Radenko Lazarević sa kojim smo otkrili do tada poznate i nepoznate pećine. Zanimljivo je da je Radenko i sada u devedestim godinama i dalje aktivan speleolog“, kaže Mihailović.
Rad Mladih istraživača Srbije priznale su i podržale mnoge naučne institucije među kojima Beogradski univerzitet i SANU. Osamdesetih godina prošlog veka UNESKO je štampao na više svetskih jezika njihovu publikaciju „Mladi i nauka“.O podvizima uspesima i vizionarstvu Istraživača potom svedoče i broni zapisi i svedočenja , ali svakako jedan od nemerljivih doprinosa današnjoj društvenoj zajednici jeste činjenica da je zahvaljujući Istraživačima od bivše napuštene Osnovne škole u Petnici nastala sada po znanju i nauci čuvena Istraživačka stanica Petnica. „Iduće godine će biti 50 godina od prve ekspedicije u tada jedinu prašumu u Evropi Perućicu, usledila su brojna istraživanja i tada smo upoznali Tibora Sekelju koji nas je posavetovao da se posle ekspedicije na Durmitoru ne rasturamo već da osnujemo klub i mi smo to uradili 16. februara 1969. godine. Te istraživačke ideje od biologije do astronomije su uvek interesovale mlade ljude. To je bila naša revolucija naš put od trnja do zvezda. I posle su počele po celoj Srbiji da se radjaju ovakve organizacije da bismo došli do prve nacionalne konferencije istraživača Srbije.“, kaže Mihaillović.
U osnivanju republičke organizacije Istraživačima je pomogao Milomir Minić tadašnji predsednik Republičke Konferencije Saveza Socijalističke Omladine. „Drago mi je da je takav jedan pokret nastao u našem gradu. Ova ideja je stvorena od grupe entuzijasta koji su imali snagu i viziju, pre svega ideju da mogu da ponude jedan novi oblik društvenog angažovanja mladih u to vreme. A da pritom odaberu jednu veoma važnu i životno važnu oblast , a to je priroda koju treba istražiti. U to vreme na početku mnogi nisu razumeli samu ideju , njenu misiju , ovaj pokret i njene akcije . Zašto? Mi smo živeli u jednom stabilnom društvu koje je imalo više društvenih organizacija isto tako vrednih kao što su bili recimo Izvidjači, Ferijalci, Akcijaši pa i sam Savez omladine. Medjutim mladi Istraživači su bili nešto novo. Bili su novi po metodu rada i danas kad gledamo te prve korake to su objektivno bili, bez obzira što su bili skromni, to su bili pravi naučno istraživački projekti koji su realizovani ne samo u valjevskom kraju već i širom Srbije“, kaže Minić.
Početkom devedesetih prošlog veka Mladi istraživači Srbije su se uspešno transformisali i uklopili u svetsku mrežu volonterskih kampova. Uspešno deluju kao Volonterski servis Srbije, organizuju brojne međunarodne volonterske kampove u zemlji i šalju na njih širom sveta mlade iz Srbije. Rezultati koje postižu kvalifikuju iz da 2001. predstavljaju Evropu i SR Jugoslaviju na Generalnoj skupštini UN posvećenoj proslavi međunarodne godine volontera.
Iako je prošlo 40 godina i promenile su se granice, moda, pa čak i klima, Mladi istraživači Srbije ostali su isti kao na svojim počecima – puni entuzijazma i sa čvrstom verom da upravo kroz ovu organizaciju rade najvažniju stvar u životu.
Svečanosti koja je priredena povodom značane godišnjice postojanja prisustvovali su u Vajevskoj gimnaziji nekadašnji , ali i sadašnji Istraživači. U ime grada prisutni su bili i gradonačelnik Sobodan Gvozdenović i zamenik Dragan Jeremić. „ Čestitamo Vam u ime Grada Valjeva ova značajan jubilej.U srpskoj istoriji ste ostali zapisani. Drago nam je što proslavljate jubilej baš u Valjevu. I možda bi sve najbolje opisale reči čuvenog pisca Oskara Vajlda koji je rekao: „Madost i lepota su viši od genija jer nisu potrebne reči da bi ih objasnio“, rekao je Gvozdenović
Danas ova nevladina i neprofitna organizacija daje pokretačku snagu svima onima koje, vođene naučnim saznanjima, muči znatiželja i želja za upoznavanjem različitih svetova i ljudi. „Mladi istraživači će uvek biti mladi, jer mladost ne čine godine već želja da ovaj svet učinimo lepšim”, poručili su sa današnje svečanosti Madi istraživači.
Obeležavajući jubilej biće otvorena Foto izložba autora Boška Djokovića, kao i tribina dr Radenka Lazarevića o speologiji „Pećinski nakit“i „Dubašnica“, prezentacija istraživanja sa valjevskim speleolozima.
S.V.