Kriza, beda, nemaština teraju nas da menjamo način razmišljanja. Stiče se utisak da više za nas nema dobrih vesti . Ali, da li je baš tako? Da li iz Valjeva u Srbiju moraju baš uvek da odu samo ružne vesti?
Jedan od uobičajenih dana u Valjevu ne izgleda na internetu baš uvek tako. Tokom prošle nedelje u samo jednom danu iz Valjeva su u Srbiju otišle samo vesti iz hronike. Četiri naslova na svim internet stranicama počinjala su svoju priču sa : Strašno, Horor!
„Strašno u Valjevu“, „Horor u Valjevu“, „Uhapšen napadač“, „Izboden u kafanskoj tuči“, naslovi su kojima smo mogli da se tog dana podičimo i pohvalimo onima koji ne žive u Valjevu.
Korak dalje stoji činjenica da su to bile najpraćenije vesti. To je ono što je i Valjevce najviše zanimalo. Hronika više nije zanemarljiva ni u jednom mediju. Ako uz pomenuti naslov „ide“ i još dramatičnija slika onda je čitanje ili gledanje zagarantovano.
Ove dve činjenice svedoče da nisu samo mediji oni koji diktiraju i kreiraju medijsku sliku o Valjevu. Koji to još medij ne želi da ima veći broj čitalaca, gledalaca, slušalaca?
Od zastupljenosti i popularnosti zavise i prihodi. A bez prihoda nema ni medija.
Vrlo je moguće da su mediji zapravo u ozbiljnoj priči podilaženja ukusu široke publike.
A publika u ovom slučaju želi da zna i čuje da je nekom gore nego njemu samom.
Ima li gore? Uvek ima gore.
A gore , u poslednje vreme dolazi i u pratnji dobrih i lepih vesti. Iskustvo od samog kraja prošle nedelje bar Vamedie pokazuje da su se na sjajnu vest o 200. bebi VTO Centra u Valjevu obrušili komentarima koje u najvećoj meri Vamedia nije objavila. Komentari u kojima se proklinju oni koji donose decu na svet, kletve upućene Vamediji, uredniku, komentari u kome se misli da postoje važnije stvari od toga i pitanja koliko to košta, bili su slika po otvaranju stranice od strane administratora.
Vest na jubilej Mladih istraživača u komentarima se pretvorila u najklasičnije „pljuvanje“ onih koji su idejni tvorci Istraživača čiji se članovi broje hiljadama u proteklih 40 godina.
Informacija o 300 radnih mesta u Gorenju imala je još goru sudbinu u očima onih koji komentarišu. Oni mrze investitora , oni znaju bolje , oni imaju ideju pa čak i komentar upućen direktno uredništvu : „ Vi propagirate ropstvo, Vi ćete biti krivi kad nečije dete zakuka“, „Koliko su Vas platili da ovo napišete, vi lažete ljude?“.
Da li smo tako polako ušli u priču o „mrziteljima svega“ jer sami nismo u stanju da nešto promenimo? Da li smo sve spustili na lični nivo i u nemogućnosti da popravimo sopstveni staus više se radujemo onoj vesti koja nam kaže da će neko konačno propasti, neko je ubijen , neko zlostavljan?
A koji su to oni koji treba da propadnu? Koliko ih je ?
„Da komšiji crkne krava“, stara srpska deviza više nego ikad zaživela je u Valjevu.
Zašto bi nam onda neko došao u Valjevo, ako smo tako postavili stvari? Da li biste vi došli u grad iz koga dolazi samo hronika?
Ipak , postoje još uvek oni koji se raduju svačijem uspehu, oni koji pozdravljaju svaku dobru ideju ili pokušaj da se stvarnost u Valjevu promeni. Čini se sve ih je manje. Da li i uz kakve napore možemo da učinimo da ih bude više?
Ne da bismo pobedili „mrzitelja“, već zbog dece od kojih smo pozajmili ovaj grad.
S.V.