„ Hoću prvo mojim Valjevcima da otpevam „Ti i ja” , znaš li koja je to pesma? Šetam sam kraj Kolubare, ispod kestenova. E to hoću mojim Valjevcima da poklonim”, bila je rečenica koju mi je Miki Jevremović rekao.
Mikija Jevremovića upoznala sam prekasno, zvanično pre 15 . godina u bašti kafea Bioskop. Ja , kao voditelj manifestacije Letu za kraj , Miki Jevremović legenda Valjeva, dobre pesme i te noći saznajem, jedan od retko dobrih ljudi. Do ranih jutarnjih sati pričao je Miki o njegovom prvom kafiću u Valjevu, šahu, Valjevcima koji dobro igraju šah, bratu Zoranu, o tome kako je svoj prvi nastup na kome je bilo dogovoreno da otpeva samo jednu pesmu produžio na deset pesama, o valjevskim muzičarima, dugo i setno. U svemu Miki mi ispunjava želju , peva „Lihnidu“.
To je bio prvi susret , a potom su se nizali mnogi i mnogo puta meni otpevana „Lihnida“, ali jedan je nemerljiv, novogodišnji Mikijev nastup u Valjevu 2013. godine .
Kao i uvek došao je mnogo ranije pre samog koncerta u pratnji ćerke Jelene Upoznaje me sa Jelenom i objašnjava da će ona nastaviti njegovu karijeru. Napolju temperatura u minusu , tek je osam sati , koncert počinje u pola deset. Plato ispred Centra za kulturu prazan , tek ljudi iz organizacije. Jelena brine zbog praznog platoa , a Miki joj kaže : „ Ako sam ja mogao da dodjem sa tempraturom doći će i Valjevci“. Miki je prehladjen i bolestan , ali ima želju . „ Hoću prvo mojim Valjevcima da otpevam „Ti i ja” , znaš li koja je to pesma? Šetam sam kraj Kolubare, ispod kestenova. E to hoću mojim Valjevcima da poklonim”, kaže siguran u sebe i dodaje : „ I doneo sam matricu , to ne mogu da pevam na plejbek šta god da kažu , to moram ja sad da im pevam. Noćas moram to da im pevam”. Moje pregovaranje sa ljudima iz tehničke podrške traje dugo, ali se uspešno završava.
Niko, evo do sad, ne zna da je te noći ceo novogodišnji hepening trajao duže nego što je trebalo jer je iako bolestan Miki odlučio da Valjevcima pokloni dve pesme više. Ljudi iz tehnike to nikad ne vole , bilo kakva odstupanja i pomeranja pa je cela satnica bila iznova preračunata i pomerena jer u sve mora da se uklopi i ponoć , novogodišnje čestitanje. Prvi pokušaj izlaska iz Centra za kulturu bio je bezuspešan. Plato je bio prepun i svi su hteli da pozdrave Mikija. U pomoć priskače obezbedjenje i dok nas izvode Miki se okreće Jeleni i kaže : „Šta sam ti rekao? Svi su došli, e Valjevci , ljudi moji”.
Sa temperaturom Miki na bini počinje koncert pesmom koju je sam dodao , pesmom koju je te noći poklonio baš Valjevcima. Temperatura je sve niža , bina se zaledila , Valjevci pevaju sa Mikijem jače od ozvučenja . On se u jednom trenutku okreće prema meni koja stojim uz sekundarnu miksetu i sa širokim osmehom podiže palac uvis. Jedan od tonskih realizatora u tom trenutku kaže : „ Nema više ovakvih pevača”.
Zbog Lihnide, zbog divnih pesama , zbog pažnje , zapamćenog imena, kafanskog stola, kafanskih priča i viskija na njegov račun, ispričala sam vam kako sam ja zapamtila Mikija. I zauvek živeće slika Mikija nasmejanog na bini u hladnoj noći, sa palcem podignutim uvis dok poslednji put u Valjevu peva „Ti i ja”. Znate, to je ona „Šetam sam kraj Kolubare”…
Slavica Savić Vujanac