Srbija pa ni Valjevo nisu videli kontinuitet u razvoju ni zemlje ni grada. Kako se vlast menjala odbacivane su ideje i projekti prethodnika , često bez posebnog opravdanja i razloga. „Revanšizam je najčešći razlog za to“, kaže zamenik gradonačelnika Dragan Jeremić.
Gradjani Valjeva podjednako kao i gradjani Srbije mogli su da vide 2000 godine odustajanje nove vlasti od svega što je radila prethodna vlast. Neka nova odustajanja desila su se i 2004. godine , ali ponovo i 2008. , potom i 2012. godine. „ Ja bih malo drugačije to podelio jer 2008. godina je jedan period, 2012. drugi , a 2016. je treći. Što se tiče 2000. godine to je bila apsolutna promena vlasti , neka vrsta revolucije kako je često zovu. Neki to mekše kažu promena sistema. To je u redu , sistem je promenjen , ali zašto su projekti bili tema osvete to mi nikada neće biti jasno. U Valjevu se tada odustalo od 4 velika projekta, jedan je put M4, drugi hala sportova, treći šesta škola i četvrti Jugo stado – Jugo voće izizetno važan projekat za oblast poljoprivrede. Da li bi Valjevu sada bilo loše da smo to uradili? Sve je to zaustavljeno, pokopano, bačeno. Verovali su da će se osvetom prema projektima osvetiti prema ljudima koji su ih vodili“, kaže zamenik Jeremić.
On kaže da su 2008 godine na mala vrata vraćeni neki projekti onoliko koliko se u tom trenutku moglo jer je stožer vlasti bila Demokratska stranka. Po njegovim rečima neki projekti su nastavljeni neki obnovljeni. „ Činjenica je da se 2012. godine većina tih projekata vratila u opticaj. Sada se ti projekti dalje nastavljaju.Mi imamo problem da od 2012. godine do 2016 nisu donete neke važne odluke. A nisu donete zahvaljujući strahu , krajnje neopravdanom strahu nekih ljudi koji su tada bili u situaciji da odlučuju. Bez obzira što sam bio deo te vlasti ja nisam donosio odluke . Jednostavno nisam mogao da „izguram“ da se kupi Uzor, nisam uspeo da izguram da se kupi Preduzeće za puteve i nisam mogao iako sam pokušao da uključim i neke više organe da kupimo fabriku Gradac. Nisam uspeo jer su se oni koji su potpisivali plašili takvih odluka i to je prošlo tako kako je prošlo“, objašnjava Jeremić.
Medju strahove onih koji su odlučivali Jeremić ubraja i strah od kredita za halu . Na konstataciju Vamedie da hala nije ni u budžetu za 2017. godinu Jeremić navodi da je došlo do promene zakona . Kako kaže, zakon to sada svrstava u kapitalne projekte i na gradu je da halu prikaže kao objekat od nacionalnog značaja što je po najavama države jedino što će finansirati. „ To je veliki posao, birokratski, činovnički . Zato nema hale u budžetu , a ne zato što je neko zaboravio“, kaže jeremić .
Na pitanje da li se u budžetu ipak nisu našli neki projekti koji su trebali da se tamo nadju, Jeremić kaže da je hala jedan od njih. „ Objasnio sam za halu koja se zbog procedure nije našla u budžetu. Ima tu još nekoliko projekata koji nisu spremni da bi se našli sada u budžetu i koji nisu na tom nivou u ovom trenutku da bi mogli da budu deo budžeta, ali ćemo sigurno gledati da ove godine krenemo u neku priču projektne pripreme kako bismo u narednoj godini mogli da ih imamo u budžetu. Nije se odustalo ni od čega što je dobro za grad. I budžet za ovu godinu je takav da se ne odustaje već naredne godine nastavlja dalje, postoji kontinuitet“, kaže Jeremić.
Iz svega rečenog može se zaključiti da se najčešće od projekata odustajalo iz revanšizma.
„ Do sada zbog toga , nikako zbog boljih ideja. Koliko znam bilo je gorih ideja , boljih nije bilo“, zaključuje Jeremić.
S.V.